Историјат Математичке гимназије ПДФ Штампа Ел. пошта

Група београдских професора и научника, користећи искуства развијених земаља, покренула је идеју за оснивање Математичке гимназије. Значајну улогу у овом подухвату одиграли су Катедра за математику Природно-математичког факултета, Друштво математичара, физичара и астронома Србије и Просветно–педагошки завод Београда.

Отац идеје и носилац пројекта био је академик Војин Дајовић, професор Природно-математичког факултета. Основни узор била је школа коју је годину дана раније у Москви покренуо један од највећих математичара 20. века, Андреј Николајевић Колмогоров, и која је касније по њему добила име.

прва генерација ученика Математичке гимназије

Група ученика прве генерације Математичке гимназије

После темељних припрема и превазилажења многих тешкоћа, контраверзних мишљења, на предлог Матичне комисије, Скупштина града Београда је 17. маја 1966. године донела одлуку о отварању Математичке гимназије, да окупља и образује у посебним условима младе таленте у области математике и природних наука. Дана 19. септембра 1966. године, Гимназија је започела рад као трогодишња средња школа. Те прве године, после три конкурса, пријавило се свега 56 ученика. У почетни, други разред уписивани су ученици који су завршили први разред средњих школа, уз полагање пријемног испита. Они су били сврстани у три одељења. Наредне, школске 1967/68. године, у други разред уписано је четири одељења са око 80 ученика, а школа је добила зграду у Улици Народног фронта 37, из које се иселила Основна школа "Змај Јова Јовановић".

Функцију в.д. директора у прве две године вршио је мр Ранко Радовановић, тадашњи директор Просветно-педагошког завода у Београду. Следеће две године, в.д. директора био је др Душан Аднађевић са Природно-математичког факултета у Београду.

др Душан Аднађевић

мр Ранко Радовановић     др Душан Аднађевић

Године 1970. за директора је изабран др Милан Распоповић, професор физике у Математичкој гимназији од оснивања. Он је докторирао 1977. године на Електротехничком факултету у Београду са темом "Утицај учења и схватања Лудвига Болцмана на физику и филозофију", а на дужности директора остао је до 2001. године.

др Милан Распоповић

др Милан Распоповић

Школске 1975/76. године уводи се први разред са четири одељења, тако да Математичка гимназија постаје четвороразредна школа. До 1978. године Математичка гимназија је радила у једној смени. Да би одговорила основним задацима и циљевима, Школа је одмах започела интензиван рад на увођењу Наставног плана и програма појачаног математичког образовања за ученике који показују посебну обдареност и интересовање за математику и њену примену, нарочито у домену природних и техничких наука. Први Наставни план и програм је био јединствен, заједнички за све ученике. Трећина недељног фонда часова односила се на математичке дисциплине, физика је била заступљена са 4 часа у свим разредима, а остали предмети били су заступљени као у гимназијама природно-математичког смера. После три године рада, 1969. године, након што је матурирала прва генерација, извршена је прва значајна промена у Наставном плану и програму и уведена су два смера - општи и програмерски. Највећи потрес Математичка гимназија је претрпела 1977. године, када је спољашњом принудом уклопљена у оквир реформисаног система средњег усмереног образовања. Тада су нарушене многе специфичности Школе које су доприносиле квалитетнијем извођењу наставе. У периоду средњег усмереног образовања повећава се број ученика у одељењу са 20 на 34 ученика и број одељења са 16 на 25 одељења. То је знатно умањило квалитет наставе. И поред погубних последица које је проузроковала ова реформа образовања, Математичка гимназија је сачувала добар део свог ранијег идентитета, као што су наставнички кадар, пријемни испит, савремену организацију и методе рада, сарадњу са Универзитетом и другим научним установама. Од 1988. године постепено се враћају позиције "добре старе" Математичке гимназије. Просветни савет СР Србије је својом Одлуком бр. 110-32/89 од 18.01.1989. године донео Правилник о остваривању Програма Огледа Математичке гимназије у Београду. У Одлуци је писало да се формира специјализована експериментална школа са два смера - општим и програмерским. Циљ је појачање математичког образовања за ученике који показују посебну обдареност за математику и природне науке. Донет је и одговарајући Наставни план и програм. Оглед је завршен 1995. године. У мају исте године Министарство просвете је донело Одлуку да Математичка гимназија добије статус Школе за талентоване ученике у области математике и природних наука.

Функцију директора Математичке гимназије после одласка у пензију проф. др Милана Распоповића, на предлог Наставничког већа Школе, преузима 2001. године др Љубомир Протић, професор Математичког факултета и професор математике у Математичкој гимназији. У том периоду сазрева идеја о потреби проширивања Математичке гимназије на завршне разреде основне школе. Концепт се разрађује темељно, воде се дискусије у стручној јавности и идеја се представља надлежним службама. Такође се схвата све већа неопходност просторног проширења Школе. Ова идеја наилази на разумевања градских отаца Београда.

др Љубомир Протић

др Љубомир Протић

Након именовања др Љубомира Протића на место помоћника министра просвете Републике Србије, у пролеће 2004. године, функцију в. д. директора Математичке гимназије, на предлог Наставничког већа, преузима др Владимир Драговић, научни саветник Математичког института САНУ и професор математике у Математичкој гимназији. 23.05.2005. године Министарство просвете и спорта дало је сагласност на одлуку Школског одбора да се др Владимир Драговић именује за директора Математичке гимназије.

др Владимир Драговић

др Владимир Драговић

Након одласка директора др Владимира Драговића, 1. априла 2008. године, функцију в. д. директора Математичке гимназије, на основу одлуке Школског одбора, преузима мр Срђан Огњановић, професор математике у Математичкој гимназији.

Дана 11. јуна 2008. године мр Срђан Огњановић постављен је за директора Математичке гимназије, а 11. јуна 2012. године продужен је мандат на још четири године.

мр Срђан Огњановић

мр Срђан Огњановић

Школске 2004/2005, на иницијативу Математичке гимназије у Београду и Друштва математичара Србије, Министарство просвете и спорта Републике Србије је донело Решење о увођењу два огледна одељења седмог разреда основне школе у Математичкој гимназији. Ова одељења од по 25 ученика, су предвиђена за даровите ученике из математике, физике и информатике. Тако је, по први пут, омогућено најталентованијим младим математичарима из целе Србије да упишу Математичку гимназију већ након завршеног шестог разреда основне школе. Ученици ових огледних одељења раде по Плану и програму седмог разреда основне школе, с тим што имају појачану наставу из математике, физике и информатике. Наставу изводе наставници Математичке гимназије, укључујући сараднике са Универзитета и института. Њима, на овом пројекту, помажу и истакнути професори из неколико београдских основних школа. У првом року, у јуну 2004, се пријавило 92 кандидата за упис у седми разред, већином из Београда, али и из десетак других места широм Србије. Дана, 3. марта 2014. године Математичка гимназија је добила Решење бр. 611-00-2858/2013-07 од 19.02.2014. од Министарства просвете, науке и технолошког развоја о верификацији Математичке гимназије за остваривање наставног плана и програма за ученике седмог и осмог разреда основног образовања и васпитања обдарене за математику. Крајем 2004. године је израђен идејни, а почетком 2005. године и главни пројекат надоградње спрата на згради Математичке гимназије. За скоро четири деценије постојања, Математичка гимназија као институција, њени ученици и професори добили су многобројна признања. У области међународне сарадње посебно издвајамо сарадње са сродним школама у свету. То се пре свега односи на сусрете са московском школом Колмогоров, за коју смо рекли да је била школа - узор по коме је настала Математичка гимназија. Ови сусрети су били посебно интензивни у периоду 1993-1995, у тешким годинама санкција и изолације наше земље, када је нашим ученицима било забрањено учешће на званичним међународним такмичењима.

Од значајних посета Математичкој гимназији издвојили бисмо посебно две посете Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, 25. јануара 2002. године и 25. јануара 2005. године, као и посету Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, 25. јануара 2013. године.

Посета Његове Светости Г. Павла  patrijarh-irinej

Такође, издвајамо посету председника Владе Републике Србије др Зорана Ђинђића, 22. јануара 2002. године.

Посета др Зорана Ђинђића

 

У уторак, 19. септембра 2006. године Математичка гимназија је обелжила 40 година успешног рада. Свечана прослава одржала се у Народном позоришту. Прослави је присуствовало око 500 угледних гостију. Велику част нам је указао др Војислав Коштуница, председник Владе Републике Србије, прихвативши да буде високи покровитељ овог јубилеја. Свечаној академији присуствовао је и градоначелник Београда г. Ненад Богдановић, министар просвете г. Слободан Вуксановић, градски секретар за образовање г. Владимир Тодић, председник општине Стари град госпођа Мирјана Божидаревић и други многобројни и драги нам гости.

Монографија МГ поводом 40 година

Поводом овог значајног јубилеја, Математичка гимназија је припремила и Монографију школе, чије издавање је помогао Завод за уџбенике и наставна средства.

Можете погледати видео записе са дела свечаности у Народном позоришту.

Химна Светог Саве линк ка видео запису

Говор директора Математичке гимназије Владимира Драговића линк ка видео запису

Говор премијера Војислава Коштунице линк ка видео запису

Говор градоначелинка Београда Ненада Бoдгановића линк ка видео запису

Влада Републике Србије је на седници одржаној 10. маја 2007. године донела Одлуку о oдређивању Математичке гимназије од ПОСЕБНОГ ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ.

У току 2009. године урађена је надоградња трећег спрата и комплетна реконструкција зграде. Школа је добила пет нових кабинета информатике, два кабинета физике, свечану салу и неколико нових учионица. На тај начин су створени бољи услови за рад и извођење савремене наставе.

У понедељак, 19. септембра 2011. године Математичка гимназија је обележила 45 година успешног рада. На свечаној академији која се одржала у 20 часова у Дому омладине присуствовали су многобројни гости, пријатељи Математичке гимназије, бивши и садашњи ученици и професори. Свечаности су присуствовали и председник Републике Србије г. Тадић, министар просвете и науке г. Жарко Обрадовић и Његово Преосвештенство Викарни Владика Атанасије (Ракита). Гостима се прво обратио директор Срђан Огњановић, а онда и председник Борис Тадић. Уз овације, на бини су аплаузом поздрављени ученици који су у протеклој школској години освојили медаље на најпрестижнијим међународним олимпијадама. Документарним филмом је приказан историјат школе, а за добру атмосферу побринули су се Јелена Томашевић и Бора Дугић.

Монографија МГ поводом 45 година

Поводом овог значајног јубилеја, Математичка гимназија је припремила и Монографију школе, чије издавање је помогао Завод за уџбенике и наставна средства.

Математичка гимназија је поносна на своје пензионере који су значајни део свог радног века провели у Гимназији као што су: Мирјана Ивановић, Драгојла Шарановић, Бојана Никић, Зора Богичевић, Милеса Поповић, Слађана Врсајков, Мирољуб Лаловић, Надежда Шпагнут, Јаворка Павловић, Госпава Гашић, Вера Лазић, Милева Вуковић, Хајрија Нешовић, Мира Ђорески, Ковина Пештерац, Милка Шипка, Љубица Сајић, мр Драгољуб Јовановић, Радојка Исаковић, Милош Аксентијевић, Вера Јоцковић, Бранислава Влашки, Олга Даковић, Михаил Сопић, Вера Микић, Наташа Каделбург, Зорка Ђорђић, Љиљана Чабаркапа, Весна Рапаић, Владимир Радованов, Надија Удовичић, Вукосава Гарабандић, Љубинка Петковић, Јасминка Михаљинац...

Са поносом и жалом памтимо преминуле чланове колектива, који су својим радом допринели обликовању и развоју школе: Бранку Ђерасимовић, Слободана Тмушића, Василија Јовића, Животу Јоксимовића, Енеса Удовичића, Миланa Савићa, Михаила Вељковића, Душана Комненића, Бранку Мојсовић, Марину Ивановић, Александра Цветковића... Они су остали у најлепшим сећањима многих ученика и представљају узор својим сарадницима.

Са посебним болом и тугом се сећамо наших преминулих ученика. Једна од највећих трагедија у историји Школе била је погибија Сање Миленковић, даровите ученице првог разреда, у НАТО бомбардовању 1999. године.