Физика ПДФ Штампа Ел. пошта

линк ка страници Лабораторије физике

линк ка страници професора ЈОВИЦЕ МИЛИСАВЉЕВИЋА

 

Поред наставе математичких дисциплина, физика од почетка рада школе заузима посебно место. Њена настава је била (углавном) заступљена са четири часа недељно и извођена је по посебном плану и програму. Аутори првог наставногплана и програма за физику били су Милан Распоповић, први професор физике у Математичкој гимназији и Емило Даниловић, републички саветник за физику. По концепцији и садржају Наставни програм физике је био око 50% проширен у односу на ниво наставе физике у гимназији природно-математичког смера.

Стручно веће физике

Математичка гимназија је наследила празну зграду у којој се претходно налазила основна школа ,,Јован Јовановић Змај'. У опремању школе требало је кренути од почетка, од набавке телефона, столица и столова до опреме кабинета. У старту је требало обезбедити одговарајуће услове рада. Почело се са опремањем кабинета и лабораторије за физику, неку годину касније опремљени су хемијска лабораторија, библиотека и кабинет за програмирање и информатику. На почетку рада школе у кабинет и лабораторију за физику уложена су релативно велика средства (за то време неочекивана). Дакле, у почетку је схваћена и прихваћена теза да настава физике може бити успешна само ако теоријску интерпретацију адекватно прати и експериментална конкретизација и верификација.

У Математичкој гимназији као уџбеници физике дуго време су се користили општи курсеви физике за студенте прве и друге године студија на техничким факултетима и студијама физике (од аутора Д. Ивановић, Б. Жижић, Г. Димић, Вучића, Павловића и других). Школа је од оснивања била претплаћена на познате математичке и физичке часописе, као што су "Квант", "Физика в школе", "Математика в школе" итд.

После три године рада (1969) извршена је прва значајна промена у Математичкој гимназији. Заједно са општим смером уводи се и прогамерски смер. У оквиру програмерског смера, поред физике, остварује се и настава електронике са два часа недељно. Током првих десетак година наставу електронике изводио је Милан Распоповић, обављајући истовремено и функцију директора школе. Касније наставу електронике преузима Весна Рапаић.

Од 1975. године Математичка гимназија постаје експериментална школа (да би се ,,избегла' реформа средњег образовања) са новим Програмом физике. У реализацији тог програма користи се као интерни уџбеник општи курс физике: ,,Основи физике' од Пинског и Јаворског који су са руског језика превели Бојана Никић и Гаврило Вуковић (у међувремену запослен као стални професор физике).

У време усмереног образовања (1977-1988.), школа је припадала математичко-техничкој и природно-техничкој струци са занимањима: технички програмер, оператер на рачунару, математичко-технички сарадник и статистичар. У природно-математичкој струци постојала су два занимања: техничар за нуклеарну физику и техничар за ласерску физику.

У оквиру математичко-техничке струке ученици свих занимања изучавају општу физику са фондом три часа недељно. У природно-техничкој струци, поред опште физике, проучавају се нуклеарна физика, ласерска физика, примењена физика и физика техничког експеримента са фондом 8-10 часова недељно. Тако разуђена настава физике подразумевала је и одговарајући наставни кадар. Актив наставе физике се проширује са два професора. Наташа Чалуковић, запажена и талентована бивша ученица школе и успешни студент физике (у сталном радном односу од 1978.) и Весна Рапаић (са сталним радним односом од 1980.), која се већ потврдила као успешан средњошколски професор физике. Тако се и Математичкој гимназији формирао један од најбољих актива физике не само у Србији, него и у целој ондашњој Југославији. То се резултатима у школи, на републичким, савезним и међународним такмичењима све више потврђивало и потврђује.

Интересантно и значајно је истаћи да се од 1970. године у наставу физике укључују и сарадници са факултета и научних институција, од асистената до академика. Посебно треба истаћи дугогодишњу сарадњу са Институтом за физику, Одсеком за физику (касније Физичким факултетом) , Електротехничким факултетом и другим. Изузетну помоћ, посебно у реализацији експерименталног рада у настави физике у току реформе средњег усмереног образовања, школа је имала од Института за нове материјале при САНУ, под руководством познатог и свету признатог научника и академика Момчила Ристића.

Од 1989. године Математичка гимназија из статуса огледа улази у статус новог огледа. Све је то рађено у циљу очувања идентитета ове уникатне школе у свету. О томе најбоље говоре резултати на Савезним и међународним такмичењима.

У току реализације последњег огледа школа се враћа на позиције "добре старе" Математичке гимназије. У време новог огледа настава физике је заступљена са фондом од четири часа недељно у оба смера (општи и програмерски). Оглед је завршен 1995. године, када је Министарство просвете Србије донело одлуку да Математичка гимназија добије статус школе за талентоване ученике у области математике и природних наука. Тада је такође одлучено да Математичка гимназија добије статус школе од посебног националног значаја, као прва таква школа у историји Србије.

Од 1995. године настава физике у Математичкој гимназији се изводи са четири часа недељно у првом, трећем и четвртом разреду и са три часа недељно у другом разреду.

Истичемо плодоносну сарадњу са бившим ученицима, као студентима појединих факултета (носиоца међународних признања). Овај облик сарадње у настави математике, физике и информатике се остварује редовно од школске 1995/1996.

Деведесетих година прошлог века објављене су и прве збирке задатака из физике (од првог до четвртог разреда) специјално припремљене и специјално примерене ученицима наше школе. Аутори тих књига су: Наташа Чалуковић, Бојана Никић и Милан Распоповић. Први уџбеници физике за ученике Математичке гимназије од првог до трећег разреда написани су од 2002-2006. године. Аутори тих драгоцених књига су Наташа Чалуковић, Весна Рапаић и Наташа Каделбург.