Физика ПДФ Штампа

линк ка страници Лабораторије физике

линк ка страници професора ЈОВИЦЕ МИЛИСАВЉЕВИЋА

 

 

aktiv-fizike-i-astronomije

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Физика

Од почетка рада Математичке гимназије, настава физике има наглашену улогу и значај. Стога се увек посебна пажња поклањала одабиру професора физике. Статус физике, организација рада, обавезе и резултати ученика и професора слични су као у математици.

Наставници

Први стално запослени професор физике у школи био је Милан Распоповић. Када је он постао директор, већину часова преузела је Бојана Никић, која је остала у школи тридесетак година и знањем, односом са ученицима и колегама, радом и професионалним успесима стекла статус једног од најбољих професора у историји Математичке гимназије. Првих десетак година у сталном радном односу био је и Гаврило Вуковић који је тим генерацијама ученика остао у веома лепом сећању. Од 1970. године у наставу се укључују и сарадници са факултета и научних институција: Јагош Пурић, Љубо Ристовски, Драгомир Крпић, Илија Савић и др. У време усмереног образовања (1977-1987) број часова физике се знатно повећао, па се проширио и Актив професора физике. Тада је прво у стални радни однос примљена Наташа Чалуковић, бивши ученик Математичке физике и тек дипломирани физичар. Потом је ангажована такође млада професорка Весна Рапаић. Бојана, Наташа и Весна чиниле су основу Актива за физику који је годинама развијао изузетно квалитетан систем рада и био (као и сада) најбољи у држави. У том периоду радили су у школи и други физичари који су по завршетку фазе усмереног образовања морали прећи у друге школе.

Деведесетих година преузети су из других гимназија искусни и доказани професори Драган Цветковић и Наташа Каделбург. У том периоду стални радни однос засновао је и млади професор Јовица Милисављевић, касније и још млађе Катарина Матић и Вишња Јовановић.

Од 2010. године у школи је Иван Станић, бивши ученик Математичке гимназије, који се након усавршавања вратио из Америке, са великим жаром прихватио професорског посла и већ доказао изузетним резултатима. Од пре неколико година члан нашег Актива је и Драгица Ивковић, прузета из друге школе као квалитетан професор.

Од 1989. године, када је школи одобрен статус огледа, тј. повратак у Математичку гимназију и све што је она раније подразумевала, поново се за наставу ангажују и сарадници из научних институција. Између осталих, у школи су радили Божидар Милић, изузетно цењени професор Физичког факултета и Александар Богојевић, један од водећих научника у Институту за физику.

Последњих двадесетак година, све више се као сарадници, ангажују млади професори, најчешће бивши ђаци Математичке гимназије. Међу њима су већ доказани научници Бранислав Цветковић (који каже да, упркос свим неодољивим изазовима науке, никада неће отићи из ове школе) и Игор Салом (који фасцинира и инспирише радознале и талентоване ученике способношћу да им приближи и разјасни компликовану и апстрактну савремену физику), затим Станко Николић, најмлађа Александра Димић и други. У реализацији експерименталног дела наставе, драгоцену помоћ последњих година имамо од Саше Ивковића, професора са Физичког факултета.

Стручно веће физике (стари добри Актив физичара) делује као сложна породица. Сарађујемо, размењујемо идеје и искуства, једни другима помажемо у налажењу одговора на нека тешка питања, која паметни и радознали ученици неретко постављају, и срећни смо када у томе успемо.

Планови и програми

Од самих почетака рада школе радило се, као и сада, по посебним наставним плановима и програмима за Математичку гимназију, односно за основну школу при Математичкој гимназији. Садржајно се они не разликују превише од програма гимназија природно-математичког смера (односно основне школе), али је знатно шири и темељнији приступ садржајима у нашим програмима. Аутори првог наставног плана и програма за нашу гимназију били су Милан Распоповић и Емило Даниловић, тадашњи републички саветник за физику. Касније су се програми повремено мењали и осавремењивали, а највећи допринос у комисијама за измене и допуне програма по правилу су давали професори Математичке гимназије. Професори одувек имају слободу да донекле одступе од прописаних програма, прилагођавајући наставу способностима и интересовањима ученика. Ту слободу увелико користимо, најчешће обогаћивањем програма темама из савремене физике, строжијим и адекватнијим математичким приступом појединим садржајима, другачијим (од прописаних) лабораторијским вежбама...

У периоду усмереног образовања било је битно другачије. Школа је припадала математичко-техничкој и природно-техничкој струци. Радило се по плановима и програмима заједничким за све школе тих струка. Одељења математичко-техничке струке изучавала су општу физику са 3 часа недељно. Исту физику су имали и ученици природно техничке струке, али су они изучавали и примењену физику, технику физичког експеримента и нуклеарну или ласерску физику.

Уџбеници

Првих десетак година коришћени су уџбеници опште физике за студенте прве и друге године техничких факултета. У школској библиотеци било је мноштво збирки задатака руских аутора и оне су се највише користиле у настави и припремама за такмичења. 1975. године промењен је програм физике и тада су Б. Никић и Г. Вуковић превели са руског општи курс Основи физике аутора Пинског и Јаворског, који је био усклађен са новим програмом и дуго је коришћен као интерни уџбеник. Од 1985. године ученици и професори имали су на располагању и збирку задатака аутора Г. Вуковића. У време усмереног образовања коришћени су одговарајући уџбеници физике које је за сваку струку и свако занимање припремао Завод за издавање уџбеника. Од деведесетих година, у обезбеђивању одговарајуће литературе, намењене ученицима Математичке гимназије, ангажују се наши професори. Највећу заслугу за то има издавачка кућа „Круг”, у чијем издању се најпре појављују специјализоване збирке задатака, касније и уџбеници. Збирке задатака објављене су за сваки разред посебно; аутори су били Н. Чалуковић, Б. Никић и М. Распоповић. Од 2002. до 2006. појављују се и уџбеници; аутори су Н. Чалуковић (за први и за други разред), Н. Каделбург и В. Рапаић (за трећи разред). Са мањим или већим изменама и допунама у наредним издањима, све те књиге и даље остају основна литература за нашу школу. Вредне збирке задатака, врло корисне нашим ђацима, објавио је и Д. Цветковић. За сада нема специјализованих уџбеника за основце у Математичкој гимназији; користимо „Круг”-ове уџбенике и збирке задатака за 7. и за 8. разред (аутора Н. Чалуковић за седми и Н. Каделбург за осми разред).

Кабинет

Од првих дана школе прихваћена је теза да настава физике може бити успешна само ако теоријска излагања и расправе прати адекватна експериментална интерпретација. Већ на почетку уложена су значајна средства у опремање нашег кабинета у подруму. Тада набављена наставна средства за демонстрационе огледе и лабораторијске вежбе, са мало допуњавања, користила су се годинама. У време усмереног образовања, школа је имала изузетну помоћ у реализацији експеримената од Института за нове материјале при САНУ, који је тада имао своју лабораторију у нашој згради. Деведесетих година, када није било новца за набавку нових учила, сналазили смо се, и наши су ученици радили лабораторијске вежбе. Последњих десетак година ситуација се стално побољшава; сада имамо нови кабинет у приземљу, опремљен вероватно боље него у било којој другој школи у држави. Верујемо да ће тако и остати, тим пре што смо сада школа-вежбаоница, те о опремању нашег кабинета директно брине Министарство за просвету.

Менторска настава

Менторска одељења су састављена од по 20-ак ученика, изабраних на основу резултата на пријемном испиту и на такмичењима у основној школи. Један час физике недељно они имају у групама од 4-6 ученика. На менторским часовима у првом и другом разреду ученици обично излажу решења домаћих задатака. Ти задаци најчешће су сложени и нестандардни проблеми око којих се може развити жива и обострано врло корисна дискусија ученика и професора. Понекад ученици добијају проблемске задатке на часовима и раде их у паровима или сви заједно како би тимским радом стигли до решења. У трећем разреду неки домаћи задаци су мали пројекти које ученици презентују на овим часовима. Некад су то теоријски семинарски радови, некад експериментални. Менторски часови у четвртом разреду су посебно вредни. Вредност им подижу врхунски професори-сарадници који их држе и теме које се обрађују (знатно изнад нивоа обавезног програма). Тако су од др Душка Латаса са Физичког факултета, који је држао ове часове неколико година, ученици научили основе квантно-механичког формализма и сазнали како се користе Бондијеви дијаграми и квадривектори у описивању релативистичких феномена. Последње три године, др Игор Салом из Института за физику, на менторским часовима држи специјални курс из савремене физике који је сам осмислио (такав курс држао је и раније, у оквиру факултативне наставе). Највећи део курса бави се квантном теоријом информације, али покрива и теме опште торије релативитета и, у кратким цртама, физике елементарних честица. Предавања су конципирана тако да буду између популарног и универзитетског нивоа. Ученици су испољили велико интересовање за Игорове часове и често су на њима присутни и ђаци других одељења.

Додатна настава, ваннаставне активности, такмичења

Додатна настава се организује у оквиру припрема ученика за домаћа и међународна такмичења. Уз предметне наставнике, за извођење ове наставе са гимназијалцима ангажују се бивши ученици наше школе, учесници на међународним олимпијадама. Најуспешнији такмичари из трећег и четвртог разреда помажу у реализацији припрема за такмичења код основаца. У школи раде и секција младих физичара и секција за електронику. Такмичења су, наравно, најпопуларнија (посебно она на која се путује). Учешће ученика на општинским и окружним такмичењима одувек је масовно и веома успешно. И на републичким такмичењима увек је далеко највише учесника било из наше школе; они су доминирали и по броју освојених награда. Успеси су били изузетни и на државним такмичењима која су се одржавала у некадашњој СФРЈ, СРЈ касније у СЦГ. Од 2007. године, републичко такмичење је највиши ниво такмичења за већину такмичара. За двадесетак најуспешнијих у четвртом разреду средње школе и у осмом разреду основне, организују се Српске физичке олимпијаде (СФО) на којима се одређују екипе Србије за међународне олимпијаде. Наши гимназијалци на републичким такмичењима освајају далеко највише првих и других награда, а и основци су веома успешни. На СФО већина учесника су наши ученици, па их обично највише буде и у саставу олимпијске екипе. Неколико пута је у петочланој екипи Србије било по четворо наших ученика, а два пута (2004. и 2013. године) и свих петоро. Импресиван је свакако и број освојених олимпијских медаља: преко 40 су донели гимназијалци са међународних физичких олимпијада и још 20 основци са међународних јуниорских научних олимпијада. Од пре неколико година, екипе ученика Математичке гимназије учествују на јаким међународним турнирима у Румунији, Русији, Казахстану... И ту су освојили прегршт медаља и других признања. Места у екипи добијају се на изборним такмичењима врхунског нивоа. Иван Станић и Александра Димић, ентузијасти са много знања и такмичарског искуства, главни су аутори оригиналних, занимљивих и тешких задатака и носиоци целокупне реализације ових такмичења.

Астрономија

Од оснивања Математичке гимназије, астрономија се изучава као посебан предмет (наравно, осим у периоду усмереног образовања). Заступљена је са једним часом недељно у четвртом разреду. Генерацијама ученика заувек су остали у сећању професори Јелена Милоградов Турин, Милош Аксентијевић и други. Садашњи професор Слободан Спремо каже: "Мали је број школа у Европи и свету у којима се астрономија изучава засебно. Имајући у виду да напретку човечанства највише доприносе они који су „загледани у небо“, учење астрономије пружа ученицима МГ још једну могућност да постану научни лидери својих генерација. Усвајање нових знања, примена математичких и физичких метода у сферама чије се границе са новим технологијама и не наслућују – то је оно што, уз увид у историју науке и филозофију, чини астрономију посебном. Не чуди опредељеност многих ђака наше школе да се кроз матурске радове и различита ангажовања баве овим темама. Изазови пред младим људима које школујемо су велики, што се најбоље осликава кроз речи оца космонаутике Константина Циолковског, који је на питање чему потреба за ракетном технологијом, одговорио: „Планета Земља је колевка човечанства; која би беба желела да остане у колевци до краја свог живота?” Астрономија је веома популарна међу ученицима. Многи још у основној школи и нижим разредима гимназије почињу да је уче самостално и на додатној настави, учествују на такмичењима и постижу изванредне резултате. Од када је 2003.г. установљена међународна олимпијада из астрономије, наши ученици су редовно били у саставу националних екипа, чак је најчешће цела екипа била састављена од њих. Основци и гимназијалци МГ освојили су преко 50 медаља на међународним олимпијадама из астрономије и из астрофизике. Најзначајније за покретање и реализацију додатне наставе у школи су Јелена Милоградов-Турин и Ратомирка Милер. Последњих неколико година највећи део припрема за такмичења преузели су бивши ученици МГ, носиоци олимпијских медаља.

Сарадња

Актив Математичке гимназије током својих првих 50 година сарађивао је са многим институцијама и појединцима. У немогућности да набројимо све, споменућемо тек неке од наших сарадника:

  • Готово сви професори-сарадници ангажовани су са Физичког факултета (раније Одсека за физику ПМФ-а) у Београду и Института за физику у Земуну. У овим институцијама много наших ученика је урадило матурске радове, универзитетски професори и научници са задовољством су били ментори ђацима, обезбеђивали им приступ лабораторијама, поверавали озбиљне истраживачке задатке. Ученици су присуствовали бројним предавањима и семинарима у овим институцијама, ту су организоване и припреме за такмичаре;
  • Слично, само у мањем обиму, сарађујемо и са Институтом за нуклеарне науке Винча (сарадња је била посебно драгоцена у време усмереног образовања, када су ученици највећи део професионалне праксе обављали код њих);
  • Вишегодишња сарадња успостављена је са фирмом UnoLux-NS на чијем је челу Нарциса Станковић, бивша ученица МГ. Од ње смо добили комплете за извођење експеримената и вежби и лиценцу (за целу школу) за LabVIEW. Омогућила нам је контакте са National Instruments-ом i Vernier-ом, америчким фирмама које се баве и образовањем;
  • Др Мирјана Поповић Божић, из Института за физику, сарађује са нама на разне начине. Укључила нас је и у пројекат „Подстицајна околина за учење природних наука” који она води. У оквиру пројекта, радом наших ученика и професора, нацртан је меридијан МГ у дворишту, постављена метеоролошка станица на крову школе, направљена брахистрохрона, у школи организован фестивал науке „Сасвим природно”, ученици су учествовали у међународном ISPEX пројекту... Ових дана лансираћемо и сонду МГ у космос;
  • У сараднике можемо сврстати и CERN. Тамо ради др Предраг Миленовић (бивши ученик МГ), чијим посредством је омогућено неким нашим ученицима и професорима да посете овај чувени институт и уживо присуствују најзначајнијим експериментима данашње физике. Уз то, сваке године наши најбољи ученици су учесници CERN Masterclass програма (заједно са ученицима из преко 40 земаља широм света).

Многи наши ученици уписали су и завршили студије физике, многи од њих остварили су, чак и у светским размерама, успешне научничке каријере, раде на најпознатијим универзитетима и научним институцијама широм света. Поносимо се тиме и верујемо да смо макар мало допринели њиховом опредељењу за физику.