Математика ПДФ Штампа

Стручно веће математикестраница професорке Јелене Јевремовић

страница професорке БОЈАНЕ МАТИЋ

 

Од оснивања Математичке гимназије Стручно већа за математику (или како се то некад говорило Актив за математику), због природе школе има посебно место. Највећа достигнућа школе, најзначајнији доприноси развоју образовања у Србији, највећи број домаћих и иностраних награда и признања које су ученици, али и њихови наставници, добилили на домаћим и међународним такмичењима и разним скуповима, везани су за Стручно веће математике.

Главне активности Стручног већа су:

  • Реализација редовне наставе са сталним унапређивањем планова и програма и увођење нових метода осавремењивања наставе.
  • Научно, стручно и педагошко усавршавање професора математике и стално подмлађивање већа ангажовањем младих професора, претежно некадашњих ученика Математичке гимназије.
  • Извођење додатне наставе, првенствено кроз припреме за домаћа и међународна такмичења, али и научна предавања из одабраних поглавља математике. Професори активно учествују у раду комисија и жирија на такмичењима, а школа је више пута била домаћин Републичког такмичења из математике, неколико Српских математичких олимпијада, Балканске математичке олимпијаде и Купа Математичке гимназије.
  • Израда уџбеника, збирки задатака и других материјала у првом реду за ученика Математичке гимназије, али и других основних и средњих школа, пре свега за редовну, али и за додатну наставу. - Учествовање на семинарима, летњим и зимским школама, где су наши професори пре свега предавачи, али и слушаоци.
  • Сарадња са математичарима других сличних средњих и основних школа из земље и иностранства.

Почетак рада Актива за математику везан је за професоре Војина Дајовића, његову супругу Милицу-Илић Дајовић и Владимира Мићића. Свесни колико је оваква школа неопходна, они су поставили њене основе и осмислили начин рада, али такође и своје велико искуство у раду са младим, талентованим математичарима преносили на остале професоре у Гимназији, а као професори Универзитета стварали посебну академску атмосферу по којој је Математичка гимназија и данас специфична. Професор Дајовић никада није формално био председник Актива математичара, али је увек ефикасно руководио радом. Он је инсистирао да се у извођење наставе укључи што већи број младих асистената са катедри за математику београдских факултета, свестан њиховог огромног доприноса подизању нивоа знања ученика, али и не мање важног обрнутог процеса – да ће радом у оваквој средини стицати неопходно искуство за свој педагошки рад на Универзитету. Сам Војин Дајовић држао је наставу анализе са алгебром све до 1978. године. Значајно је да се наведе списак свих наставника математике од 1966. до 1978. године јер их је професор Дајовић лично позивао и упућивао у рад.

Тих првих година у Гимназији предавали су: Душан Аднађевић, Михаил Арсеновић, Бранка Алимпић, Мирослав Ашић, Милан Божић, Јулијана Вукадиновић, Јован Вукмировић, Ђорђе Вукомановић, Душан Георгијевић, Стеван Грујић, Војин Дајовић, Милица Илић-Дајовић, Слободан Дајовић, Ђорђе Дугошија, Бранка Ђерасимовић, Ариф Золић, Владимир Јанковић, Мирко Јанц, Весна Јевремовић, Мирољуб Јефтић, Бошко Јовановић, Живота Јоксимовић, Зоран Каделбург, Вера Ковачевић, Милан Којић, Драгослав Љубић, Јован Малишић, Миодраг Матељевић, Лазар Милин, Светозар Милић, Боривој Михајловић, Павле Младеновић, Павле Миличић, Радивоје Милошевић, Бранислав Мирковић, Владимир Мићић, Мила Мршевић, Слободан Нешић, Миољуб Никић, Милутин Обрадовић, Срђан Огњановић, Константин Орлов, Славиша Прешић, Љубомир Протић, Наташа Радоњић-Божовић, Мирослава Стојановић, Стеван Стојановић, Душан Стојшић, Душан Тошић, Енес Удовичић, Лука Филиповић, Љубомир Чукић и Шандор Шереш. Већина ових професора су радили у школи као „спољни сарадници“ .Овај термин се користио за наставнике, који нису били запослени у школи, већ су радили на неком од факултета.

Од стално запослених наставника математике у Гимназији у овом првом периоду посебно су се издвојили Бранка Ђерасимовић-Милић и Живота Јоксимовић. Бранка је још као млада професорка са великим ентузијазмом генерацијама ученика Математичке гимназије доносила љубав према геометрији. Увек је имала времена и стрпљења за ученике и њихове успоне и падове, бескрајну енергију за додатни рад, комисије за такмичења, семинаре, часописе. Неумољива болест зауставила је пре него што је дала Гимназији све што је могла.

Готово у исто време у Гимназију је дошао и млади, али већ афирмисани професор Живота Јоксимовић. Временом је постао синоним за наставу анализе и алгебре, идол ученицима, пример колегама. Управо су његови ђаци постигли најсјајније успехе на међународним математичким олимпијадама 1974. и 1999. године. И када је своју блиставу професорку каријеру приводио крају, пензија и крај живота стигли су готово истовремено.

Чим су прве генерације ученика Математичке гимназије завршиле факултет, почиње нови процес, можда најзначајнији за даљи рад Стручног већа математике, процес континуираног увођења бивших ученика у рад са новим генерацијама.

Наоружани знањем и полетом, по природи ствари најбољи студенти Математичког факултета од тих, седамдесетих година постају главни ослонац у извођењу наставе математике, било као стално запослени, било као спољни сарадници.

Када је седамдесетих година двадесетог века донета одлука о реформи образовања, био је то најтежи ударац за Математичку гимназију. Готове све, што се годинама стварало нестало је у безумљу тада владајућег једноумља. Прекинута је сарадња са Универзитетом, онемогућен рад на селекцији талената, забрањени пријемни испити, повећан број ученика у одељењима. С друге стране, стигло је и неочекивано признање. Модел планова и програма гимназије пресликан је за све ученике тзв. Математичко-техничке струке у Србији. У то време већа група младих и амбициозних професора београдских гимназија прелази у Математичку гимназију. Међу њима су Љубинка Петковић и Ненад Лазаревић, који су у Математичкој гимназији дочекали пензију, али и неки који из разних разлога нису. Маја Мучалов, увек ведра, расположена и насмејана, али педантна и озбиљна, није доживела свој 31. рођендан. Слободан Тмушић, већ афирмисани професор, своје велико искуство у раду са београдским гимназијалцима преносио је генерацијама ученика Математичке гимназије све док је то његово срце издржало. Михаило Вељковић, кога су ученици од миља прозвали Еуклид, увек је имао енергију да прошири својим ученицима математичке видике. Основао је школски лист, писао афоризме, све док га опака болест није однела у његовим најбољим годинама.                     

Овај период карактеристичан је и по томе што Актив за матемитику, проценивши да нема довољно литературе, почиње да припрема збирке задатака из математичких предмета. Наиме, у првих петнаесетак година рада у Математичкој гимназији углавном је коришћена у то време веома приступачна руска литература, њихови бројни уџбеници и збирке задатака чији су аутори: Фихтегољц, Моденов, Цубербилер, Лидски, Јаглом и многе друге, тек изузетно по нека књига на нашем језику. Осим тога, професори су у складу са тада скромним техничким могућностима, припремали ученицима материјале из појединих области и делили их ученицима.

Међутим, баш у време „усмереног образовања“ Актив је одлучио да припреми две збирке задатака, једну за трећи разред (Математичка логика, Геометрија, Тригонометрија, Математичка анализа и Вероватноћа, чији су аутори били Срђан Огњановић, Михаило Вељковић, Бранка Ђерасимовић, Слободан Тмушић, Живота Јоксимовић и Весна Јевремовић), а другу за четврти разред (Линеарна алгебра и аналитичка геометрија и Математичка анализа, чији су аутори Михаило Ваљковић, Живота Јоксимовић и Срђан Огњановић). Збирке су изашле из штампе 1984. и биле су од велике помоћи не само нашим ученицима, већ и ученицима математичко-техничке струке других школа. Од 1986. године Актив почиње интензивни рад на обнављању Математичке гимназије. Формирана је комисија у саставу: Владимир Мићић, Љубомир Протић, Зоран Каделбург и Срђан Огњановић, која је кроз институције система, али и ван њих тражила путеве да се постојеће стање промени. По угледу на старе, написани су нови планови и програми, а по добијању одобрења Просветног савета, приступило се енергичном раду на повратку идентитета – пријемни испит, наставни кадар, сарадња са Универзитетом, Математичким институтом и Друштвом математичара Србије.

Прва генерација „обновљене“ Математичке гимназије уписана је 1988. године. Програмирање и информатика постали су обавезни предмети и због све веће присутности и значаја ових области одлучено је да се из Актива математичара издвоји и формира нови Актив за информатику. У почетку су конституисана два смера – општи и програмерски, а Школа је радила у виду огледа.

Када је оглед окончан, 1995. године, одустало се од смерова и од тада сви ученици раде по јединственом плану и програму. Актив се осетно кадровски појачава. У рад се укључују поново многи стари професори са Универзитета, али и нови спољни сарадници: академик Милосав Марјановић, Зоран Ивковић, Павле Миличић, Мирјана Ђорић, Зоран Шами, Милутин Обрадовић, Душан Георгијевић, Милош Миличић, Владимир Стојановић, Раде Тодоровић и други. У то време два искусна професора Драгољуб Јовановић и Михаил Сопић почињу да раде као стално запослени професори, а ускоро им се придружује и Вера Јоцковић. Традицију наставе геометрије са много љубави деведесетих година негује Милан Митровић.

Посебно треба поменути групу бивших ученика Математичке гимназије, који су после успеха на међународним математичким олимпијадама и успешних студија на Математичком факултету, уз научни рад, нашли времене да раде са ученицима нових генерација: Нинослав Ћирић, Миодраг Живковић, Сава Крстић, Милош Арсеновић, Предраг Тановић, Ђурица Јованов, Александар Вучић, Новица Блажић, Владимир Драговић, Дарко Милинковић, Драгољуб Кечкић, Милена Радновић и други.

Проблем непостојања уџбеника за ученике Математичке гимназије постепено почиње да се решава и уз велико залагање дугогодишњег сарадника Гимназије Живорада Ивановића и издавачког предузећа „Круг“. Објављени су уџбеници: ГЕОМЕТРИЈА 1 (Митровић, Огњановић, Вељковић, Лазаревић, Петковић) АНАЛИЗА СА АЛГЕБРОМ 1 (Драговић, Золић, Каделбург, Огњановић) АНАЛИЗА СА АЛГЕБРОМ 2 (Каделбург, Мићић, Огњановић) АНАЛИЗА СА АЛГЕБРОМ 3 (Каделбург, Мићић, Огњановић) АНАЛИЗА СА АЛГЕБРОМ 4 (Каделбург,Мићић, Огњановић) ТРИГОНОМЕТРИЈА (Дугошија, Ивановић, Милин) ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА (Малишић) ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА – збирка задатака (Малишић) СТЕРЕОМЕТРИЈА (Ивановић, Огњановић) ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА (Младеновић) ВЕРОВАТНОЋА И СТАТИСТИКА – збирка задатака (Младеновић) „Круг“ је објавио и Збирку припремних задатака за упис у Математичку гимназију (МАТЕМАТИКА 10+, аутор Огњановић). Осим овога, објављен је и уџбеник за линеарну алгебру и аналитичку геометрију(Миличић, Бајковић, Ђорић, Вељковић, Лазаревић, Ћирић).

Чланови Актива су такође аутори бројних уџбеника и збирки задатака за ученике основних и средњих школа, али и факултета. Објавили су бројну стручну литературу за рад младих математичара, углавном у издању Друштва математичара Србије. Осамдесетих и деведесетих година двадесетог века Математичка гимназија поново заузима место лидера међу средњим школама у Србији.

Професори, чланови актива, редовно учествују на стручним и научним семинарима у земљи и иностранству, сарађују у математичким часописима, раде у комисијама Министарства просвете на унапређивању математичког образовања у земљи и изради стандарда ученичких постигнућа, објављују научне радове, руководе комисијама за такмичења Друштва математичара Србије, аутори су уџбеника и збирки задатака. Од Актива математичара потекла је и идеја да се оснују одељења Математичке гимназије у најбољим гимназијма широм Србије. У неким срединама постигнути су сјајни резултати – у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ваљеву, Краљеву, Сенти, а у другим, као што су Крушевац и Лесковац било је и извесних тешкоћа. Једно време по моделу Математичке гимназије радила је и једна гимназија у Подгорици у Црној Гори.

У то време, Актив математичара добија нову идеју. Са циљем да се уједначи критеријум оцењивања, а и да се ученици боље припреме за матурски и пријемни испит, од 1992. године уводе се заједники писмени задаци, најпре из анализе са алгебром, а затим и из других математичких предмета. Временом ови заједнички писмени задаци за ученике свих одељења једног разреда постају својеврсна институција, а ову идеју преузимају и многе друге школе у нашој земљи. Објављена је и Збирка задатака са заједничких писмених задатака из анализе са алгебром (припремили: Перовановић и Кнежевић). На иницијативу Актива за математику школске 1994/95. године први пут је формирано одељење у коме се настава изводи применом менторског рада који се до тада у нашој земљи није примењивао. Део наставе у том одељењу изводи се у групама од 4 до 6 ученика. По посебним критеријумима, где се узимају у обзир успех у основној школи, на такмичењима и на пријемном испиту, у свакој генерацији одреди се пре почетка првог разреда двадесет најуспешнијих ученика и они по традицији иду у одељење са индексом „д“, тзв. менторско одељење. У току старијих разреда, поједини најбољи ученици из осталих одељења могу се прабацити у менторско, а предвиђена је и могућност да неки од ученика који се нису баш најбоље показали изађу из „д“ одељења. Овакав рад показао се изузетним и најбољим и највреднјим ученицима омогућава бржи напредак, проширивање и продубљивање знања.

Нови изазов, који се појавио пред Активом математичара, је увођење седмог и осмог разреда основне школе у Математичку гимназију. После дугог и напорног образлагања просветним властима о потреби ове иновације, припремљени су нови планови и програми рада, повећан је број часова математике у односу на друге школе, али тако да су планови остали у складу са плановима рада у основној школи. Основна школа при Математичкој гимназији почела је са радом у 2004/2005. години. Да би почетак рада био што успешнији, организоване су промоције на Градском, Републичком и савезном такмичењу из математике, обављени бројни разговори са родитељима, објављени чланци у Математичком листу и неким дневним листовома, али и презентације на више телевизијских станица. Објављена је и посебна збирка задатака за припрему ученика (Аутори: Золић и Огњановић). Наредне године показале су колико је отварање основне школе била добра идеја.

Почетком деведесетих година Актив добија идеју да се започне са реализицијом припремне наставе за упис на факултете и средње школе, али за ученике из других средина. Овај рад суботом и недељом временом прераста у праву Школу младих математичара, коју похађају бројна деца почевши од предшколског узраста. Ту они стичу почетна математичка знања, пре свега у логичко-комбинаторним задацима. Многи од њих касније постају ученици Математичке гимназије.

У периоду од 1996. до 2016. године најдуже су Активом руководили Срђан Огњановић и Мирјана Катић. Мирјана је председница Актива од 2008. године и предводница нове групе сарадника, младих наставника, од којих је већина завршила Математичку гимназију, а ради на факултету или Математичком институту: Раде Тодоровић, Ђорђе Милићевић, Владимир Балтић, Растко Маринковић, Ђорђе Кртинић, Иван Анић, Миливоје Лукић, Младен Лаудановић, Миљан Кнежевић, растко Маринковић, Весна Којић, Мирослава Антић, Радош Бакић, Борислав Гајић, Зоран Петрић, Јелена Јоцковић, Татјана Симчевић, Ивана Божић... Неки од њих су радили краће, неки дуже у школи, у зависности од тога куда су их одвели животни пут и научна каријера.

Као спољни сарадници помажу и искуснији професори са Универзитета, односно Математичког института: Гојко Калајџић, Раде Лазовић, Драган Благојевић, Божидар Јовановић, Милољуб Албијанић, Војислав Пантић, Миодраг Спалевић, Бобан Маринковић. После одласка у пензију старијих наставника, током прве деценије двадесетпрвог века у Математичком активу појављују се нова имена младих наставника.

Запослење у школи добијајају: Верица Илић, Јасмина Лазић, Илија Мировић, Бојана Матић, Сандра Андрић, Иван Елчић, Предраг Каран, Јелена Јевремовић, Соња Чукић, Милица Мисојчић, Милица Живановић и Јелена Николић. Важно је да се спомену и бројни нови, млади спољни сарадници, који у духу у коме је школа и основана, својом младошћу, енергијом и ентузијазмом доносе нов квалитет Гимназији: Наташа Ђурђевац, Марија Јелић, Милош Ђорић, Марко Радовановић, Александар Пејчев, Милан Новаковић, Ана Ђурђевац, Бојана Милошевић, Катарина Кукић, Ђорђе Баралић, Иван Чукић, Дејан Илић, Славко Моцоња, Младен Стаменковић, Аида Золић, Никола Митриновић, Стеван Гајовић и многи други. Тако у Стручном већу математике школске 2015/2016. године ради 30 професора, од којих је 18 доктора математичких наука.

Од садашњих професора математичких предмета 30 су некадашњи ученици Математичке гимназије. Формирана су и два математичка кабинета – један за анализу са алгебром, други за геометрију. Кабинети су добили имена по славним математичарима Ојлеру и Лобачевском. У свакој прилици се наглашава да математичка такмичења нису ни изблиза најважнији сегмент рада Математичке гимназије.

Рад на припремама за такмичења је само начин да се млади постепено уводе у научни рад. Јасно је и да успеси на такмичењима додатно мотивишу и подстичу ученике да се определе ка математици. Већ од оснивања школе ученици Математичке гимназије доминирају на такмичењима из математике. Први освајачи награда на Међунардној математичкој олимпијади су 1968. године Зоран Каделбург и Славко Симић. Наредних година број награда се мултиплицира. На домаћој сцени републичка и савезна такмичења постају готово школска такмичења Математичке гимназије. Тако се, на пример, 1978. године у Чачку догодило да на Републичком такмичењу из математике све награде у сва четири разреда освоје ученици наше школе. Слично се догодило и 1998. у Бечеју, на Савезном такмичењу, када су ученици Математичке гимназије освојили све награде, осим једне. Још 1974. године потврђена је доминација и у олимпијском математичком тиму СФРЈ. Од осам чланова, седам су били ученици Математичке гимназије. Комплетна екипа наше земље била је сачињена од наших ученика и 1998, 1999, 2008 и 2010. године. Ако се рачунају само међународне математичке олимпијаде, наши ученици су освојили преко 130 медаља, по чему су без премца. Свакако, најуспешнији је Теодор фон Бург, који је у периду 2007-2012. освојио четири златне и по једну сребрну и бронзану медаљу и тако постао најуспешнији учесник математичких олимпијада на свету до тада. Интересанно је да се спомене да су тројица наших ученика освојили медаље на олимпијадама наступајући за Босну и Херцеговину, односно Црну Гору.

Значајно је и да су лидери тимова наше земље углавном професори наше Гимназије. Првих година олимпијску екипу предводио је професор Владимир Мићић. Када је ствари ставио на право место, повукао се и руковођење препустио свом ученику Зорану Каделбургу. Дуго година припреме олимпијаца је водио и обављао дужност лидера Владимир Јанковић, а затим његови наследници Ђорђе Кртинић и Душан Ђукић. Златни олимпијац из ратне 1999. године Душан Ђукић постигао је светску славу јер су бројни његови задаци изабрани од стране међународног жирија и учесници олимпијада су их радили на такмичењу. Поменимо и изванредну колекцију задатака предложених за међународне математичке олимпијаде коју су сачинили бивши ученици Математичке гимназије и олимпијци Владимир Јанковић, Душан Ђукић, Иван Матић и Никола Петровић, а објавио Шпрингер, водећи светски издавач научне литературе.

Да би се постизали овакви резултати, неопходна је добра организација и стални рад. Покретачи припрема за такмичења су поново бивши ученици, који су и сами учествовали на олимпијадама. Током година овде су велики допринос дали Зоран Каделбург, Љубомир Чукић, Ђорђе Дугошија, Владимип Јанковић, Лазар Милин, Срђан Огњановић, Весна Јевремовић, Предраг Тановић, Милош Арсеновић, Владимир Драговић, Милена Радновић, Ђорђе Милићевић, Владимир Балтић, Ђорђе Кртинић, Душан Ђукић, Миливоје Лукић, Марко Радовановић, Милош Ђорић, Александар Пејчев, Милан Новаковић, Стеван Гајовић и многи други. Сваки повратак наших ученика са студија у Кембриџу и Оксфорду, користи се да они одрже неко предавање својим млађим колегама и тако пренесу своја искуства са такмичења. Када су отворена одељења основне школе, почели су да стижу и успеси најмлађих ученика на домаћим такмичењима и Јуниорским математичим балканијадама већ од 2005. године. Она врста доминације, која је већ била присутна на средњошколским такмичењима, сада се преноси и на основношколска. Све чешће се догађа да и неки талентовани основци постану чланови средњошколске екипе Србије за међународна такмичења. Сви такви ученици су из Математичке гимназије. За њихове успехе донекле су заслужни и њихове мало старије колеге, ученици Гимназије. У организацији Стручног већа математике одржана су и бројна изузетно успешна предавања средњошколаца основцима, тзв. вршњачка едукација. Са Унивезитета Кембриџ 2012. године потекла је идеја да се повећа интересовање девојака за математику и отада се сваке године одржава Европска математичка олимпијада за девојке. Екипа Србије, у којој већину увек представљају ученице Математичке гимназије, постизала је сјајне резултате. Тако је 2013. поделила прво, а 2015. године друго место. Комплетна репрезентација Србије за пету математичку олимпијаду за девојке, 2016. године је из Математичке гимназије. Ученици Математичке гимназије редовно постижу сјајне резултате и у саставу репрезентације Београда на интересантним међународним такмичењима – Турнирима градова. Велики успеси на међународним математичким олимпијадама нису остали непримећени у свету. Стално стижу бројни позиви нашим ученицима за учешће на разним локалним такмичењима. Од 1993. до 1995. године, када су међународне санкције према нашој земљи показале сву своју бесмисленост кроз забрану учешћа ученицима из Југославије да учествују на међународним олимпијадама, а које су иначе појединачна такмичења, обележене су успешном сарадњом са славном московском математичком гимназијом „Колмогоров“, која је под патронатом московског универзитета Ломоносов.Тада су одржана три интерна такмичења руских и наших ученика. Бројни други позиви резултирали су успешним гоствањима наших ученика у Анкари, Темишвару, Москви, Санкт-Петерсбургу, Перму, Букурешту, Трсту, Астани (Казахстан), Јамболу(Бугарска)...

Све су то биле и прилике да се међу собом упознају и професори и размене искуства.

Међународна сарадња Стручног већа математичара није се ограничила само на такмичења. Наши професори су били домаћини или путовали у госте и својим колегама из Шведске, Немачке, Велике Британије, Француске, Мађарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других земаља. Осећајући потребу да узврати гостопримство многим школама, које су позивале наше ученике на такмичења, Стручно веће математике је покренуло идеју да се сваке године и у Београду организује једно међународно такмичење које би окупило стотинак ученика из петнаестак европских земаља. Наши гости су ученици из Немачке, Велике Британије, Пољске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Бугарске, Румуније, Грчке, Русије, Казахстана, али и ученици из математичких одељења других школа у Србији. Куп Математичке гимназије постаје све популарније такмичење, о чему сведоче и позиви са молбом за учествовање из других држава. Све ове године Стручно веће математике полагало је много пажње набавци литературе. Тако је у овом тренутку Библиотека наше школе једна од најбоље снабдевених у Србији уџбеницима, збиркама задатака и стручним часописима за ученике основних и средњих школа. Године 2012. Стручно веће математичара долази на идеју да покрене летњу школу. Сваког лета, почетком јула окупљају се ученици из целе Србије, али и из других земаља, узраста од 10 до 15 година на математичко-спортском кампу, који се редовно организује у Тулби, поред Пожаревца. Број заинтересованих ученика се сваке године повећава, а од 2014. године стални гости су и ученици из Русије, којима наставу математике на руском језику води наш некадашњи ученик Владимир Шарић са своји сарадницима из Москве. Да би се настава осавременила, а ученицима приближила најновија математичка достигнућа, актив математичара редовно је организовао интересантна предавања, серије специјалних курсева и изборних предмета. Овакве семинаре, намењене ученицима, али и наставницима држали су професори Славиша Прешић (Математика се и прави), Предраг Тановић (Аксиоматска теорија скупова; Изабрана поглавља алгебре 1 и 2), Милош Арсеновић и Владимир Драговић (Функционалне једначине), Новица Блажић (Геометрија сфере и Геометрија многострукости на R3), Милан Митровић (Пројективна геометрија), Милан Божић (Историја и филозофија математике), Владимир Балтић (Дискретна математика), Владимир Драговић и Борислав Гајић (Математичко-физички кружок), Вера Јоцковић (Нацртна геометрија), Раде Живаљевић (Синдирела и инверзивна геометрија), Миодраг Рашковић (Нестандардна анализа) и многи други. Занимљиво предавање нашим ученицима о историји француске математике одржао је 2013. године тадашњи амбасадор Републике Француске у Београду његова екселенција Франсоа Гзавије Денио, који је баш професор математике. Гости наше школе били су и у свету познати математичари Гинтер Циглер (2012.), Стева Тодорчевић (2014.) и Антон Зорич (2016. године). Дугогодишњи успешан рад Математичке гимназије повезао је у неким случајевима читаве породице са Активом за математику. Тако је, на пример, првих година у Математичкој гимназији предавао професор Михаил Асеновић, а нешто касније и његов син Милош. И Милош и његов брат и ћерка били су ученици наше школе. Ученик прве генерације Љубомир Чукић, убрзо је постао и професор и радио је у нашој школи све до пензије. Његова деца, Соња и Иван, били су и ученици и професори у Математичкој гимназији. Вера Јоцковић је дуго година предавала геометрију, а њена ћерка Јелена је завршила нашу школу, да би касније и сама радила као професор. Професорка Математичког факултета Мирјана Ђорић предавала је извесно време и у Гимназији. Њене ћерке, Наташа и Ане, завршиле су нашу школу, а потом и радиле у њој као професорке. У Математичкој гимназији предавали су и Владимир Мићић и његова ћерка Мина. Не треба занемарити ни значајан рад Актива на завршном (матурском) испиту. С једне стране, веома се води рачуна о задацима на том испиту, али је још значајнија помоћ ученицима при изради матурског рада из математике. Неки ученици су написали изванредне радове који су по некад и на нивоу докторске дисертације. Педесет година рада Стручног већа математике обележили су ентузијазам, љубав, успеси. Резултати који су постигнути вероватно су премашили очекивања оснивача Математичке гимназије. Исто тако, надамо се да ће и резултати у наредним годинама премашити садашња очекивања.