Сајт: www.mginformatika.com

страница професорке Душе Вуковић

страница професорке Станке Матковић

страница професора Милана Чабаркапе

Теме за матурске радове

Три године по оснивању Математичкe гимназијe уводи се програмерски смер на јесен 1969. године. Предмет Програмирање и математичке машине слушају те године када код нас и у већини европских земаља није било информатичких садржаја ни на редовним студијама ученици 3а, првог одељења програмерског смера и ученици четвртог разреда општег смера.

Настава програмирања на програмерском смеру изводила се у одељењима 3. и 4. разреда. У 3. разреду ученици су на фиктивној троадресној машини преко симболичког језика за ову машину упознавали основне делове рачунара, програмски језик као средства за комуницирање човека са рачунаром и основне принципе програмирања.

Настава програмирања у 3. разреду била је заступљена са фондом од 4 часа недељно, а на крају школске године ученици су упућивани на праксу. Пракса се изводила у два дела. У првом су ученици најпре упознавали симболички језик конкретног једноадресног рачунара у коме је требало програмирати, а у другом делу су писали и пропуштали програме кроз постојећи рачунар, што је подразумевало савладавање језика оперативног система неопходног за комуникацију са хардвером. Треба имати на уму да у то време рачунарски системи нису омогућавали интерактиван рад. Оперативни системи нису били „љубазни према корисницима“ и није било лако остварити комуникацију са рачунаром.

У 4. разреду програмери су са фондом од 6 часова недељно учили један од најраспрострањенијих виших програмских језика – FORTRAN, а самим тим проширивао се њихов поглед на проблеме програмирања и проблеме који се могу програмирати. Стечено знање проверавано је и утврђивано у оквиру практичног дела наставе која је извођена током зимског распуста на систему IBM360 на ПМФ у Београду.

Ученици општег смера програмирање су учили само у 4. разреду са фондом од 2 часа недељно. У оквиру овог предмета упознавали су основе нумеричке анализе и то она њена поглавља која показују како се у ствари апроксимативно, али са задатом тачношћу врше рачунања на рачунару.

Интересовање за програмерски смер било је у сталном порасту. Школа је купила рачунар типа Liton1231 који је коришћен за извођење практичног дела наставе, а планирано је и његово коришћење за проширену активност школе.

Првих 20 матураната програмерског смера завршило је Математичку гимназију 1971. године. Укупно је овај смер до увођења усмереног образовања завршило 319 ученика – последња генерација матурирала је 1980.

Први професор програмирања био је Љубомир Протић који је предавао почев од школске 1968/69. када је прва генерација ученика Математичке гимназије била у 4. разреду . Од 1969. године у наставу програмирања укључује се Бошко Јовановић, од 1970. године Георгије Стојковић, а од 1973. Душан Тошић, а затим многи други млади сарадници.

Захваљујући наставним програмима који су им отворили видик у ново информатичко доба, ученици Математичке гимназије постали су просветитељи који су ширили рачунарску писменост код нас. Већина ученика који су завршили програмерски смер седамдесетих година у Математичкој гимназији без проблема се запошљава у рачунарским центрима великих предузећа и брзо напредује до руководећих места. Они су и главни реализатори информатичких предмета у реформи средњег образовања која је уследила од школске 1977/78. године. Математичка гимназија се морала уклопити у токове реформисања средњег усмереног образовања и изгубила је статус специјализоване школе. Међутим, захваљујући ентузијазму професора, а пре свега борби директора др Милана Распоповића, Математичка гимназија није укинита попут истоимене школе из Загреба. У њој се, као и многим другим гимназијама тог времена, у оквиру математичко техничке струке, школују програмери, оператери на рачунару, математичко-технички сарадници и статистичари који имају велик број информатичких предмета. Програми су исти као у другим гимназијама, али не и начин њихове реализације. За разлику од наставе у другим гимназијама које су имале огромне проблеме са наставним кадром за ове предмете, у Математичкој гимназији информатичке предмете су предавали професори који су претходних година већ реализовали сличне програмске садржаје, као и млади кадрови који су завршили одговарајуће смерове на Природно-математичком факултету.

Појава персоналних рачунара касних седамдесетих година изазвала је праву револуцију. Рачунар је постао доступан већини људи, а шта се све са њим може урадити на најбољи начин показали су управо тадашњи ученици Математичке гимназије. Дејан Ристановић који је матурирао 1981. године писао је у часопису Галаксија о персоналним рачунарима још као средњошколац. Један је од оснивача првог Клуба програмера на Електротехничком факултету 1983. године. Дејан је покренуо часопис Рачунари у вашој кући, први часопис у нашој земљи који је популарисао персоналне рачунаре. Од првог броја за који је написао све текстове, објавио је у Рачунарима више од 550 чланака. Један је од оснивача и сувласник Sezam-a, првог великог система за модемске комуникације и часописа PC Press. Многи професори и ученици Математичке гимназије популарисали су заједно са Дејаном рачунаре и њихову примену кроз више рачунарских часописа који су се средином осамдесетих година појавили на нашем тржишту. И не само кроз часописе, многе књиге посвећене рачунарима и програмирању написали су управо наши професори и ученици.

Непосредно по оснивању Клуба програмера на Електротехничком факултету основан је и Клуб програмера Математичке гимназије. Током школске 1983/84. године клуб програмера је радио у две секције: за почетнике са шездесетак ученика и за искусније програмере са двадесет ученика. Сем курсева, редовно су четвртком одржавани састанци Клуба на којима је било доста гостију.

Чланови клуба програмера постигли су запажене резултате. Водили су рачунарске курсеве за све три смене СОРА Београд-84, као и летњу школу програмирања на Бјелашници. На републичком такмичењу из програмирања у организацији фабрике Иво Лола Рибар екипа коју су чинили Милош Милачић, Миша Јовчић и Дејан Цветковић заузела је прво место и освојила рачунар ЛОЛА 8 за школу. Били смо једина школа на овом такмичењу чије су обе екипе биле међу награђенима, а учествовало је 28 екипа. Узгред буди речено, један од чланова победничке екипе данас је директор Microsoft канцеларије у Србији. У нашој земљи налази се једини развојни центар Microsoft-а у Европи, а готово половина стручњака у развојном тиму завршила је Математички гимназију. Слична је ситуација и у другим водећим информатичким фирмама. Бивши ученици Математичке гимназије данас значајно утичу на постављање нових информатичких трендова у светским компанијама као што су Oracle, Siemens и IBM, а поготову у домаћим информатичким кућама попут Информатике, Саге, ЦЕТ-а и Comtrade-а.

Па ипак, за време усмереног образовања и у Математичкој гимназији се изменио велик број наставника, што се негативно одразило на резултате рада у области програмирања и програмских језика. Проблеми су настајали зато што је потреба за овим кадровима у привреди била велика, па чим би се неком од младих колега указала могућност да ради у привреди, напуштао би слабо плаћен посао професора.

Реформа реформе образовања омогућила је да се Математичка гимназија врати својим изворним начелима. Од школске 1988/89. у нашу школу се уписује прва генерација по посебном огледном плану и програму образовања у природно–математичкој струци за образовни профил математичко–програмерски сарадник. План и програм су објављени у "Службеном гласнику" СРС број 2 од 15. априла 1989. године, а иновирани наставни план и програм Математичке гимназије је у целости објављен у "Службеном гласнику" бр. 7 од 13. 10. 1995. године.

При конципирању програма из области информатике водило се рачуна о чињеници да је реч о ученицима са натпросечним могућностима обдареним за математику што даје добру основу да се развију у стручњаке који ће представљати основну полугу развоја нашег друштва. Захваљујући добром познавању природних и информатичких наука они су са лакоћом могли да успешно прате и укључе се у достигнућа савременe науке. Анализирајући програме школа сличног профила у свету и имајући у виду чињеницу да би чисто кориснички приступ настави могао да значи опредељење за трајну зависност од информатички развијенијих земаља, програм је конципиран тако да ученике оспособи за решавање разноврсних проблема.

Последње новине у настави информатике ступају на сцену школске 2004/2005, када је на иницијативу Математичке гимназије у Београду и Друштва математичара Србије, Министарство просвете и спорта Републике Србије донело Решење о увођењу два огледна одељења седмог разреда основне школе у Математичкој гимназији. Тако се са систематичним информатичким образовањем у Математичкој гимназији започиње већ од седмог разреда, а резултати овог огледа тек ће се видети.