Рађање бунта: Бунт, незадовољство, неги­рање устаљених и заосталих вредности, стари су колико и свет. Он се превасходно пове­зује са сукобом генерација. Такви бунтовници су сло­бодоумни и припадници омладине (духом), не сагињу се пред моћнима којима су профит и друштвена репресија основни циљ и алат. Рађање бунта у једној младој особи условљено је незадо­вољством, познавањем узрока незадо­вољства да би се против њих деловало (влада­јућа елита, учмала средина...) или без смисленог устајања против репресора, кроз карактеристи­чни младалачки револт, те и групом истомиш­љеника (хипи покрет, покрет за права црнаца, 5. октобар 2000. у Србији). У условима накарадне друштвене ситуације из организованих побуна се издвајају људи попут Мартина Лутера Кинга, Мал­кома Екса (права црнаца), Чеа (права рад­ника), Ленона, Кејт Милет (фемини­сткиња). Ипак, неке манифеста­ције бунта су сталне: кроз музику, одевање, говор, графите.  Тако имамо да је бунт у основи музичких праваца: од рока, преко регеа, панка, репа до елек­тронике ... забаву је преки­нуо муркан: “Ризлу имаш, а личну карту немаш, можда ћеш вечерас ти у станици да дремаш.”
   Гушење бунта: Школство, медији... систем је упрегнуо све своје снаге не би ли створио рад­нике који неколицини треба да доносе профит.
Школство не гајећи критичко мишљење, већ шаб­лонски приступ животу и не развијајући креатив­ност код ученика спрема младе да у будућности постану вредни радници који ће шљакати за друге. У америчким школама се уводе телевизија, рекламе, брендови како би се корпорације увукле у наше животе како би створиле послушне пот­рошаче за “Врли нови свет”. У неким њиховим школама уведен је Мекдоналдс, па су сиромаш­нији ученици гле­дали оне који имају како ужи­нају. Школство служи интересима елите. Многи ученици “Математичке гимназије” касније пос­тају  рад­ници у великим корпорацијама. Велики таленти постају обични надничари.
   Медији емитујући пажљиво биран, цензури­сан, јалов, потпуно декадентан програм дреси­рају гра­ђане и од малих ногу нас уче одређеним моде­лима понашања и укуса. За то су сјајни примери МТВ као најјачи светски покровитељ назадног поп-а који диктира како да се обла­чимо, шта да слушамо, и Србија током деведе­сетих кроз организован телевизијски притисак у виду турбо-фолка како би се скренула пажња јавности са очајне економске ситуа­ције. Медији су организовани тако, да служе похлепи моћних.
   Дакле, наш бунт гуше цео систем (држава, фирме, медији, школа,  родитељи),  бунт се гуши дресуром, нашом непромишљеношћу (дроге) и отвореним сукобом (демон­страције). Тако дуго су нас гушили да смо посус­тали. Шта ћемо јед­ног дана одговорити својој деци, зашто им нисмо ство­рили боље услове? Немамо право да одус­танемо.
   Бунт данас: У ово време зав­ладала је апатија, никаква свест о превари коју систем врши над нама не постоји, некритички при­хватамо све што нам сервира ТВ; ово је време у коме царују продани певачи, спортисти и богати власници корпорација и безброј медиокритетских улаги­вача. Млади са свешћу, али без подршке завр­ша­вају као Галоа, Рембо, Морисон... Не тра­жимо од претходних генерација да нам се извине, већ да нас не спутавају јер: “Ми хоћемо свет и хоћемо га сад!”