Istorijat
Šezdesetih godina dvadesetog veka u matematičkoj stvarnosti Srbije, podstaknutoj sličnim inicijativama u mnogim drugim zemljama, sazrela je ideja o potrebi bitnog povećanja uloge i značaja matematike i, u okvirima toga, posvećivanja pažnje razvoju naučnog podmlatka na području matematike.
Nosilac tih ideja bio je profesor dr Vojin Dajović, koji je 1962. godine napisao opsežnu studiju Uloga i značaj matematike. Nastava matematike u Jugoslaviji. Ta je studija bila prihvaćena u Saveznom odboru za prosvetu Savezne skupštine (tadašnje FNRJ) i u vezi s tim je doneta Preporuka o značaju matematike i podsticanju omladine na studije matematike.
Profesor Dajović se, zajedno sa profesorom dr Dušanom Adnađevićem, prilikom njihovog studijskog boravka u Moskvi školske 1963/64, temeljno upoznao i sa sistemom specijalizovanih škola za talentovane mlade matematičare, među kojima i sa iskustvima moskovske škole, kasnije nazvane „Kolmogorov“ po njenom osnivaču Andreju Nikolajeviču Kolmogorovu, slavnom ruskom matematičaru koji je sa puno razloga poznat u svetu. Po povratku iz Moskve on je predložio da se otvore specijalizovane škole za obdarene mlade matematičare. Na putu od ideje do formiranja Matematičke gimnazije u Beogradu bilo je puno teškoća i prepreka. Naročito je smetao elitistički koncept škole, koji je bitno odudarao od tada dominantnog principa prosečnosti.
Predlog je 1965. godine prihvatio Prosvetni savet grada Beograda; formirana je Matična komisija za otvaranje Matematičke gimnazije u Beogradu u sastavu Nikola Vučenov, Vojin Dajović, K.Milinković, Ranko Radovanović, čiji je osnovni zadatak bio da donese plan i program nastave i odabere odgovarajući nastavni kadar.
U okvirima priprema za ostvarenje ideje napisan je elaborat o otvaranju Matematičke gimnazije, koji je sačinila komisija u sastavu: Vojin Dajović (predsednik), Ranko Radovanović, Nikola Vučenov, Milan Raspopović, Radovan Matović, Branka Vučković, Branislava Mojsović. Između ostalog, komisija je i izradila Plan i Program rada polazeći od prirodno-matematičkog smera gimnazije. Autori programa za matematiku su bili Vojin Dajović i njegova supruga, prof. dr Milica Ilić-Dajović.
Osim što je nastava matematike osavremenjena, upotpunjena i produbljena, uvedeni su elementi numeričke matematike, matematičke logike, programiranja i raznih primena matematike. Ono što je bilo na početku i danas je karakteristično za Matematičku gimnaziju: prijemni ispit, posebni planovi i programi, odabir talentovanih nastavnika, saradnja sa Univerzitetom, odeljenja od po 20 učenika.
1966-1970.
Skupština grada Beograda je 23. maja 1966. godine objavila u Službenom listu grada Beograda Odluku o osnivanju Matematičke gimnazije.
U školskoj 1966/67. godini Gimnazija je bila podstanar na drugom spratu zgrade u Ulici Narodnog Fronta 37, Zadužbini Riste i Perse Milenković, a naredne školske godine Osnovna škola "Zmaj Jovan Jovanović"; se iselila i Matematičkoj gimnaziji je pripala čitava zgrada. Početak prve školske godine je kasnio zbog nedovoljnog broja učenika, tako da je prvi radni dan bio 19. septembar 1966. godine. Tada je u tri odeljenjna drugog razreda upisano 55 učenika, od kojih je 11 bilo iz unutrašnjosti, smeštenih u đačkim domovima.
Funciju v.d. direktora u prve dve godine obavljao je mr Ranko Radovanović, tadašnji direktor Prosvetno-pedagoškog zavoda u Beogradu. U školi su bila samo tri stalno zaposlena nastavnika, sekretar, domar i dve čistačice. Iz ovog perioda je i čuvena fotografija prvog stalnog kolektiva Matematičke gimnazije, načinjena na tadašnjoj terasi iznad fiskulturne sale (sada je na tom mestu Svečana sala škole) na kojoj su profesori Milan Raspopović (fizika), Milan Kojić (matematika), Bogdan Smiljević (istorija) i Branislava Mojsović (biologija, u početku sekretar škole).
Profesor Dajović je veoma pažljivo birao saradnike, iskusne, afirmisane i ambiciozne. Nastava je počinjala svako jutro u 7:15, radilo se šest dana u nedelji, tada je u svim školama i subota bila radni dan. Obavezno je bilo da prva dva časa budu časovi matematike. U početku je bilo i problema sa salom za fizičko, pa su učenici odlazili na časove autobusom u Sportski centar u Košutnjaku. Tamo je subotom popodne održavana i obavezna nastava plivanja.
Uskoro se zapošljavaju i novi profesori: Zorica Marinac, Branko Popović i Mirjana Ivanović (srpski jezik i književnost), Bojana Nikić i Gavrilo Vuković (fizika), Georgije Stojković (programiranje), Vasilije Jović (hemija), Branka Đerasimović i Života Joksimović (matematika), Aleksandar Cvetković (engleski jezik), Vera Grubetić (ruski jezik), Milesa Popović (logika, psihologija, sociologija i filozofija), Pavlina Mihajlovska (geografija), Milan Milakov (fizičko vaspitanje) i drugi. Profesor Dajović je naročito mnogo pažnje posvećivao izboru nastavnika za matematičke predmete. Trudio se da većina mladih asistenata sa Prirodno-matematičkog fakulteta bar neko vreme radi i u Gimnaziji, kao spoljni saradnici. Ideja je bila da se iz tog rada dobije korist i za školu, ali i za nastavnike, jer stiču iskustva koja se nigde drugde ne mogu dobiti. Vojin Dajović, njegova supruga Milica i njihov sin Slobodan godinama su držali nastavu u školi volonterski, bez ikakve naknade. Vojin je držao časove Analize s algebrom sve do 1978. godine. Vodio je i sastanke Aktiva matematičara mada formalno nije bio predsednik. U trenutku kada je osetio da je škola „stala na svoje noge“, povukao se i prepustio svojim naslednicima da nastave rad. „Za nematematičke predmete (osim fizike i astronomije) izabrani su nastavnici kod kojih su učenici te predmete savlađivali na času, kako bi svoje slobodno vreme pretežno posvećivali savladavanju matematike.“
Tri školske godine 1968/69, 1969/70. i 1970/71. školu je vodio kao v.d. direktor profesor Univerziteta u Beogradu, dr Dušan Adnađević.
Iako takmičenja nisu nikada bila najznačajniji cilj Gimnazije, uvek im je pridavana velika važnost. Prvi olimpijci su 1968. godine na desetoj Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Moskvi bili Zoran Kadelburg i Slavko Simić. Zoran je osvojio treću nagradu (bronzanu medalju), a Slavko specijalnu nagradu. Iako je matematička ekipa Jugoslavije već nekoliko godina učestvovala na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, najveći uspesi na ovom najprestižnijem matematičkom takičenju na svetu vezani su za učešća učenika Matematičke gimnazije.
Značajan događaj vezan je za 1969. godinu. Tada se u Gimnaziju uvodi programerski smer, nešto potpuno novo za tadašnju Jugoslaviju. Svršeni maturanti programerskog smera mogli su da se odmah zaposle u privredi ili društvenim delatnostima, kao programeri, operateri na računaru, informatičari. Neki od njih su to i iskoristili i bili veoma uspešni, ali je ipak većina odlazila na studije. Već 1971. godine osnovan je Računarski centar. Na kredit je kupljen računar LITON 32, a u Računarskom centru radili su prvenstveno učenici.
Prosvetni savet je 1970. godine doneo Odluku da Matematička gimnazija može da uđe u redovni obrazovni sistem Srbije i time verifikovao rad Škole.
1971-1976.
Godine 1971. izabran je novi direktor škole. Po prvi put je to neko ko nije u v.d. statusu. Profesor mr Milan Raspopović je bio član kolektiva i profesor fizike, poznat među svojim učenicima po tome da je insistirao na izradi velikog broja zadataka, što u to vreme nije bilo uobičajeno i fizika se uglavnom radila kroz teoriju. Raspopović je u velikoj meri obeležio rad škole, jer je na mestu direktora ostao sve do penzije - 2001. godine.
1974. godine učenici Matematičke gimnazije su osvojili prve zlatne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Uspelo je to dvojici učenika na Olimpijadi u Demokratskoj Republici Nemačkoj – Jožefu B. Vargi i Miodragu Živkoviću.
Školske 1975/76. godine proširen je drugi sprat zgrade i po prvi put upisan prvi razred. Tako je Gimnazija postala potpuna, četvororazredna. Škola i dalje radi samo u prepodnevnoj smeni, a tih godina zapošljavaju se i novi mladi profesori koji će čitav svoj radni vek provesti u Matematičkoj gimnaziji: Srđan Ognjanović (matematika), Nataša Čaluković (fizika), Milan Čabarkapa (informatika), Nadija Udovičić (hemija), Branislava Vlaški (fizičko vaspitanje).
1977-1987.
Godine 1977. frontalno, na brzinu i bez temeljne analize, sprovedena je tzv. Šuvareva reforma. Broj učenika u odeljenju povećan je na 34, čak i do 40. Ukinut je prijemni ipit, takođe i saradnja sa Univerzitetom. Zbog povećanog broja učenika i odeljenja prešlo se na rad u dve smene. Škola je postala OBRAZOVNO-VASPITNA RADNA ORGANIZACIJA MATEMATIČKO TEHNIČKE STRUKE. Zanimanja su bila: programer, operator na računaru, matematičko-tehnički saradnik i statističar. Postojala su i dva zanimanja u okviru prirodno-tehničke struke: tehničar za nuklearnu i tehničar za lasersku fiziku. Ubrzo je škola odustala od prva dva razreda (takozvane zajedničke osnove) već se radilo samo sa trećim i četvrtim razredom, a broj odeljenja se kretao između 20 i 24. Smatralo se da će Matematička gimnazija imati više izgleda da povrati svoj status ako promeni ime i odlučeno je da se nazove po poznatom revolucinaru i narodnom heroju Veljku Vlahoviću. 1978-1988. godina I pored pogubnih posledica koje je prouzrokovalo srednje usmereno obrazovanje, Matematička gimnazija je, dobrim delom zahvaljujući naporima svog direktora Milana Raspopovića, sačuvala dobar deo svog ranijeg identiteta (nastavni kadar, savremenu organizaciju i metode rada, saradnju sa naučnim institucijama i dr). Možda je najznačajnije to da su obdareni učenici za matematiku nastavili da dolaze u školu u ulici Narodnog fronta 37, malo zbog inercije, a malo i zbog toga što je škola „Veljko Vlahović“, iako izjednačena sa ostalim srednjim školama, ipak svojim đacima pružala značajno više. U ovom periodu, zbog povećanog obima posla, mnogi novi nastavnici stižu u našu školu. Neki od njih nisu uspeli da se snađu i dugo zadrže, ali se veliki broj uspešno uklopio i zadržao se u školi do kraja svog radnog veka. Među ovim drugim su: Nenad Lazarević, Slobodan Tmušić, Mihailo Veljković, Ljubinka Petković (matematika), Nevenka Spalević, Maja Mučalov, Jasminka Mihaljinac i Lidija Popović (informatika), Vesna Rapaić (fizika), Mirjana Mićić (književnost), Miloš Aksentijević (astronomija). Godine 1982. učenik Đorđe Marić osvaja prvu medalju (srebrnu) za Matematičku gimnaziju na Međunarodnoj fizičkoj olimpijadi. U ovom periodu kolektiv škole na čelu sa direktorom Raspopovićem čini brojne pokušaje da se ubrza povratak na stari put. Godine 1983. nekako je obnovljen drugi razred, a 1986. i prvi razred sa povećanim brojem časova matematike. Pomenimo da je te 1986. potpuno ilegalno organizovan prijemni ispit za upis u školu. U to vreme prijemni ispiti su bili najstrože zabranjeni.
1988-1991.
Trebalo je da prođe 11 godina da bi se pokrenuli napori za obnovu Škole. Tada je formirana komisija u sastavu Vladimir Mićić, Ljubomir Protić, Zoran Kadelburg i Srđan Ognjanović (sve učenici profesora Dajovića!) koja je otpočela borbu protiv prosvetne birokratije.
Posle mnogo napora, a po odluci Prosvetnog Saveta SR Srbije, donet je Pravilnik o ostvarivanju ogleda Matematičke gimnazije u Beogradu i u jesen 1988. godine upisana je prva generacija nove Matematičke gimnazije. Plan i program, uz neznatne izmene, bio je isti kao i pre uvođenja srednjeg usmerenog obrazovanja. U početku su postojala dva smera, opšti i programerski, sa po dva odeljenja, ali se posle nekoliko godina od toga odustalo i od tada se u gimnaziji radi po jedinstvenom planu i programu. Kako je škola imala status ogleda, neophodno je bilo da se njen rad prati i poredi sa nekim standardnim uzorkom. Tako su sve do 1993. godine u školi postojala i dva odeljenja prirodno-matematičkog smera gimnazije. Nakon toga, broj odeljenja po razredu se ustaljuje na 6, tako da Gimnazija ima 24 odeljenja.
Godine 1989. pokreću se i Međunarodne olimpijade iz informatike. Jugoslovenska ekipa prvi put učestvuje već naredne godine; na Olimpijadi u SSSR-u učenik Aleksandar Šušnjar osvaja prvu informatičku medalju za našu školu (srebrnu), a 1991. na Informatičkoj olimpijadi u Grčkoj Ranko Lazić osvaja i prvu zlatnu medalju iz informatike.
Početkom devedestih počinje i jedna dodatna aktivnost škole, koja je vremenom postala izuzetno značajna. U početku su subotom i nedeljom, kada je škola slobodna, održavane pripreme za upis na fakultete i srednje škole. Kasnije je ova ideja prerasla u Školu mladih matematičara, neke vrste dodatne nastave za sve zainteresovane učenike, uključujući i predškolski uzrast. Škola mladih matematičara ne samo da je opstala do danas, već iz godine u godinu za nju vlada sve veće interesovanje.
1992-1998.
Juna 1992. godine međunarodna zajednica nametnula je našoj zemlji sankcije koje se nisu odnosile samo na prvredni i monetarni sistem, nego i na kulturu, nauku, prosvetu i sport. Tako se dogodilo da ekipa Jugoslavije, iako su olimpijade pojedinačna takmičenja, nije mogla da učestvuje na brojnim velikim međunarodnim takmičenjima sve do 1996. godine. Ipak, bilo je i izuzetaka kada je našim učenicima omogućeno da pokažu svoje znanje i talenat, pre svega na insistiranje domaćina. Među takvima posebno mesto zauzimaju: Matematička olimpijada u Moskvi jula 1992, matematičke Balkanijade (Grčka 1992, Kipar 1993, Jugoslavija 1994. i Bugarska 1995.), Međunarodna olimpijada iz informatike (Argentina 1993.), informatičke Balkanijade (Grčka 1994. i Bugarska 1995), Međunarodne olimpijade iz fizike (Kina 1994. i Australija 1995. godine).
Period 1992-1994. godina obeležen je izuzetno dobrom saradnjom sa moskovskom matematičkom gimnazijom „Kolmogorov“. Razmenjeno je nekoliko uzajamnih poseta nastavnika i učenika, a svaki put su održavana i međusobna takmičenja iz matematike, fizike i informatike. 1994. godine Matematička gimnazija primljena je u Evropski savet visokih sposobnosti (European Counsil of High Abilities), organizaciju osnovanu 1987. godine.
1996. godine Matematička gimnazija dobija veliko priznanje – republičku nagradu „Vuk Karadžić“ za izuzetne rezultate postignute u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Kako je škola uvek imala mnogo veće ambicije i planove, nego što su bile finansijske mogućnosti, došlo se na ideju da se od 1998. godine pokrenu tzv. samofinansirajuća odeljenja. Radi se o učenicima, koji nisu imali dovoljno dobre rezultate na prijemnom ispitu, da bi bili upisani u redovna odeljenja, ali su njihovi roditelji bili spremni da izdvoje sredstva za finansiranje njihovog školovanja u Matematičkoj gimnaziji. Devedesetih godina dvadesetog veka, po ugledu na Matematičku gimnaziju, otvaraju se specijalizovana odeljenja za talentovane učenike širom Srbije - u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Kraljevu, Senti, Kruševcu, Leskovcu, pa i u Podgorici u Crnoj Gori. Ova odeljenja rade po nastavnom planu i programu naše škole, koristeći iskustva i sličnu organizaciju i metode izvođenja nastave, uz praćenje svih promena koje se dešavaju u Matematičkoj gimnaziji.
U želji da se nastava što više unapredi, 1994. godine uvodi se i tzv. „mentorska“ odeljenja. S pravom se zaključilo da će nastava biti još kvalitetnija, ako se najbolji učenici svake generacije izdvoje u jedno odeljenje gde će se sa njima na pojedinim časovima raditi u malim grupama od 4 do 5 učenika. Ovaj vid nastave sačuvao se do danas u neizmenjenom obliku.
1999-2000.
Kada je u martu 1999. godine počela agresija na našu zemlju, sve škole, pa i naša, obustavile su rad, a učenici iz unutrašnjosti poslati kućama. To je bilo kobno za našu izuzetno talentovanu učenicu prvog razreda Sanju Milenković, čiji su mladi život ugasile NATO bombe na mostu u Varvarinu.
Iako redovna nastava nije održavana, u školi se intenzivno radilo. U pauzama između sirena, održavane su pripreme za takmičenja i prijemne ispite. I stizali su rezultati. Na olimpijadi iz fizike u Italiji naši đaci osvojili su tri medalje, od kojih jednu zlatnu. Tu prvu zlatnu medalju iz fizike za našu školu osvojio je Nenad Vukmirović. Matematičari su bili još uspešniji. Osvojili su šest medalja na olimpijadi u Rumuniji, od kojih je zlatna Dušana Đukića, prva posle 25 godina.
2001-2003.
Funkciju direktora škole posle odlaska u penziju dr Milana Raspopovića, na predlog Nastavničkog veća Škole preuzima 2001. godine dr Ljubomir Protić, profesor Matematičkog fakulteta i dugogodišlji profesor matematike u Matematičkoj gimnaziji.
Matematička gimnazija uvek je prednjačila u inovacijama u radu sa mladim talentima. U ovom periodu, i kao vrsta reakcije na neke predložene, neprimerene (i kasnije nesprovedene) reforme, u školi sazreva ideja o potrebi proširivanja Matematičke gimnazije na završne razrede osnovne škole.
Zajedno sa Društvom matematičara Srbije, predloženo je da se Gimnaziji pridruže i obdareni učenici sedmog i osmog razreda. Slično kao i u početku delovanja Gimnazije, ova ideja nailazi na brojne, pretežno birokratske otpore, ali je ipak ostvarena 2004. godine kada je upisana prva generacija u „Osnovnu školu pri Matematičkoj gimnaziji“.
Takođe, shvata se da je školski prostor ponovo postao tesan. Potreba rešavanja ovog problema nailazi na razumevanje gradskih vlasti Beograda i počinju pripreme za veliku rekonstrukciju i dogradnju zgrade.
2004-2007.
Posle imenovanja dr Ljubomira Protića na mesto pomoćnika ministra prosvete Republike Srbije, u proleće 2004. funkciju v.d. direktora škole preuzima, na predlog Nastavničkog veća, dr Vladimir Dragović, naučni savetnik Matematičkog instituta SANU, nekadašnji učenik i dugogodišnji profesor i pomoćnik direktora Matematičke gimnazije. Maja 2005. Ministarstvo prosvete imenuje Dragovića za direktora Matematičke gimnazije, prvog iz redova nekadašnjih učenika.
Školske 2004/2005. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije donelo je rešenje o uvođenju dva ogledna odeljenja sedmog razreda osnovne škole u Matematičkoj gimnaziji. Učenici ovih odeljenja rade po Planu i programu sedmog razreda osnovne škole, s tim što imaju pojačanu nastavu iz matematike, fizike i informatike. Nastavnicima Matematičke gimnazije u realizaciji nastave pomagali su i neki istaknuti nastavnici osnovnih škola iz Beograda. Za upis u sedmi razred organizuje se poseban test sposobnosti, ali se vodi računa i o uspesima na takmičenjima, a i obavljaju se razgovori učenika i njihovih roditelja sa psihologom škole.
Krajem 2004. izrađen je idejni, a početkom 2005. i glavni projekat nadogradnje trećeg sprata škole. Ipak, na početak radova čekalo se još nekoliko godina.
19. septembra 2006. godine Matematička gimnazija je obelžila 40 godina uspešnog rada. Svečana proslava održala se u Narodnom pozorištu. Proslavi je prisustvovalo oko 500 uglednih gostiju. Veliku čast nam je ukazao dr Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Republike Srbije, prihvativši da bude visoki pokrovitelj ovog jubileja. Svečanoj akademiji prisustvovao je i gradonačelnik Beograda g. Nenad Bogdanović, ministar prosvete g. Slobodan Vuksanović, gradski sekretar za obrazovanje g. Vladimir Todić, predsednik opštine Stari grad gospođa Mirjana Božidarević i drugi mnogobrojni i dragi nam gosti.
Govor direktora Matematičke gimnazije Vladimira Dragovića - link ka video zapisu
Govor premijera Vojislava Koštunice - link ka video zapisu
Govor gradonačelinka Beograda Nenada Bodganovića - link ka video zapisu
2007. godine Matematička gimnazija dobila je još jedno priznanje – Svetosavsku nagradu, najznčajnije priznanje za uspehe na polju obrazovanja.
10. maja 2007. Matematička gimnazija na sednici Vlade Republike Srbije proglašena je za školu od posebnog nacionalnog interesa za Republiku Srbiju. Nakon ovoga, finansijska situacija se malo popravila, pa su ukinuta „samofinansirajuća“ odeljenja.
2008-2015.
Kada je Vladimir Dragović prihvatio poziv da se zaposli u Matematičkom institutu u Lisabonu, ponovo se upraznilo mesto direktora škole. Na predlog Nastavničkog veća, najpre za v.d. direktora, a posle dva meseca i za direktora imenovan je mr Srđan Ognjanović, dugogodišnji profesor i drugi bivši učenik Matematičke gimnazije na ovom mestu.
U proleće 2009. godine počeli su radovi na rekonstrukciji zgrade i dogradnji trećeg sprata. Prvi put u svojoj istoriji Matematička gimnazija se (doduše privremeno, na šest meseci) iselila iz Zadužbine Riste i Perse u Ulici Kraljice Natalije. Gostovali smo u OŠ „Kralj Petar drugi“ na Vračaru i brojali dane do povratka.
Od školske 2009/2010. škola se vraća u svoju kuću i odmah pravi planove za povratak na jednosmensku nastavu. Broj odeljenja se ustalio na 24 (po dva sedmog i osmog razreda i po četiri u gimnaziji) i to je mogućilo da škola redovnu nastavu obavlja samo u prepodnevnoj smeni. Popodnevni časovi rezervisani su za mentorsku nastavu, blok nastavu, sekcije, pripreme za takmičenja i polaganje prijemnih ispita. U ovom periodu uspesi na takmičenjima su sve veći, a ukupan broj osvojenih medalja na međunarodnim olimpijadama prelazi 500.
Ekipa Srbije počinje da učestvuje i na olimpijadama iz astronomije i astrofizike, i kako su u njoj gotovo isključivo đaci Matematičke gimnazije, osvajaju se brojni trofeji. Prve medalje iz astronomije osvajaju 2009. godine Nataša Dragović, Aleksandar Vasiljković i Filip Živanović u Iranu, a već sledeće godine Aleksandar Vasiljković i prvu zlatnu na olimpijadi u Kini. Posebno treba pomenuti fantastičan rezultat našeg učenika Teodora fon Burga. Za šest godina, 2006-2012, koliko je bio u Matematičkoj gimnaziji, učestvovao je na šest Međunarodnih matematičkih olimpijada, osvojivši 4 zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalju.
Škola pokreće još dve velike aktivnosti. Godine 2012. organizuje se prvi Letnji matematičko-sportski kamp u Tulbi kraj Požarevca. Tu Matematička gimnazija svake godine obavlja svoju misiju popularizacije matematike među decom iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Od 2013. godine svakog leta, krajem juna održava se Kup Matematičke gimnazije, takmičenje iz matematike, fizike i informatike koje obuhvata oko 150 učenika uzrasta do 16 godina iz petnaestak evropskih zemalja. Cilj ovog takmičenja je da se talentovani mladi ljudu sa čitavog kontinenta upoznaju i druže, a da naši gosti upoznaju gostoljubivost i lepote Beograda i Srbije.
Marta 2013. godine, posle desetogodišnjeg praćenja ogleda, Ministarstvo prosvete najzad je poslalo rešenje za konačan prelazak Osnovne škole pri Matematičkoj gimnaziji u redovno stanje.
Uspesi naših učenika nisu promakli drugim školama u Evropi i Aziji. Učestali su pozivi za gostovanja na raznim takmičenjima i kampovima, za razmenu učenika i nastavnika. Školu posećuju značajni gosti, ali i mnoge manje poznate kolege iz drugih sredina koji žele da se upoznaju sa radom Matematičke gimnazije. Naši đaci i nastavnici su putovali u Kinu, Indiju, Rusiju, Kazahstan, Švedsku, Italiju, Kipar, Rumuniju, Bugarsku i mnoge druge zemlje, posetili njihove škole i razmenjivali iskustva sa svojim kolegama.
Sve vreme svog postojanja Matematička gimnazija ima poseban odnos sa svojim bivšim učenicima, bilo da ih angažuje kao nastavnike ili saradnike, bilo da od njih očekuje savet ili pomoć. Godine 2011. osnovano je udruženje bivših učenika „Alumni Matematičke gimnazije (ALMAGI)“. Svake godine, krajem decembra, održava se tradicionalni skup alumnista naše škole iz celog sveta. Iste godine osnovana je i Fondacija Almagi Matematičke gimnazije, u kojoj se prikupljaju sredstva za školu – za putovanja na takmičenja, pripreme za takmičenja, nabavku opreme i sl. Fondaciju pomažu brojne domaće kompanije, ali i mnogi nekadašnji učenici.
19. septembra 2011. godine Matematička gimnazija je obeležila 45 godina uspešnog rada. Na svečanoj akademiji koja se održala u 20 časova u Domu omladine prisustvovali su mnogobrojni gosti, prijatelji Matematičke gimnazije, bivši i sadašnji učenici i profesori. Svečanosti su prisustvovali i predsednik Republike Srbije g. Tadić, ministar prosvete i nauke g. Žarko Obradović i Njegovo Preosveštenstvo Vikarni Vladika Atanasije (Rakita). Gostima se prvo obratio direktor Srđan Ognjanović, a onda i predsednik Boris Tadić. Uz ovacije, na bini su aplauzom pozdravljeni učenici koji su u protekloj školskoj godini osvojili medalje na najprestižnijim međunarodnim olimpijadama.
Dokumentarnim filmom je prikazan istorijat škole, a za dobru atmosferu pobrinuli su se Jelena Tomašević i Bora Dugić.
Od značajnih poseta Matematičkoj gimnaziji izdvojili bismo posebno dve posete Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, 25. januara 2002. godine i 25. januara 2005. godine, kao i posetu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja, 25. januara 2013. godine.
2016-2018.
Dana, 19. septembra 2016. godine Matematička gimnazija je obelžila 50 godina uspešnog rada. Svečana proslava održala se u Narodnom pozorištu. Akademiji su prisustvovali brojni bivši i sadašnji učenici, profesori i saradnici, prijatelji škole. Uz mnogobrojne goste, Akademiji su prisustvovali: gospodin Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospođa Ana Brnabić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Njegovo Preosveštenstvo Episkop hvostanski G. Arsenije, gospodin Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika, g-đa Snežana Đurić, gradski sekretar za obrazovanje, gospodin Predrag Ćulibrk, direktor Telekoma Srbija (generalni sponzor), gospodin Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, kao i drugi gosti. Muzički deo programa uveličali su hor "Braća Baruh", Jelena Tomašević, Mihailo Šljivić, braća Teofilović i Bora Dugić. Voditelji su bili Aleksandra Šegrt (bivša učenica MG) i Milan Srdić (RTS).
Veliki jubilej, pedesetogodišnjicu Matematičke gimnazije obeležila je i "POŠTA Srbije" prigodnom poštanskom markom u okviru izdanja "Nauka". Autor likovnog rešenja je Anamari Banjac, a marka ima nominalu od 23 dinara. Izrađena je u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u tehnici višebojnog ofseta. Uz marku je objavljen i prigodni koverat.
2019-2025.
19. februara 2019. godine Skupština Republike Srbije usvojila je odluku da se Matematička gimnazija proglasi za instituciju od posebnog nacionalnog značaja. Ovo priznanje naša škola je dobila zbog izuzetnih rezultata, pre svega na međunarodnim naučnim takmičenjima, ali i uspešnih naučnih karijera naših nekadašnjih učenika. Matematička gimnazija je jedina institucija u zemlji koja je proglašena institucijom od nacionalnog interesa i nacionalnog značaja.
Dana, 7. oktobra 2019. godine, funkciju direktora Matematičke gimnazije, na osnovu Rešenja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 119-01-00407/2019-03 od 10.06.2019., preuzela je Mirjana Katić, profesor matematike u Matematičkoj gimnaziji.
Rešenjem Ministarstva prosvete broj 119-01-00188/2023-03 od 7.06.2023. Mirjana Katić je imenovana za direktora Matematičke gimnazije u naredne četiri godine.
19. septembra 2021. godine, Matematička gimnazija je održala Svečanu akademiju povodom 55 godina uspešnog rada u Kombank dvorani. Prisustvovali su mnogobrojni gosti, prijatelji Škole. Prisutnima su se obratili Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije i gospođa Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija. U muzičkom delu programa učestvovao je hor Matematičke gimnazije kojim je dirigovala Ljiljana Ranđelović. Takođe, učestvovao je i folklor sastavljen od sadašnjih i bivših učenika MG. Ovom prilikom uručene su povelje profesorima Nataši Čaluković, Srđanu Ognjanoviću i Zoranu Kadelburgu koji su 40 godina radili u Matematičkoj gimnaziji. Povelje su uručene i institucijama i pojedincima koji su poslednjih godina dali veliki doprinos u razvoju MG. Povelje su uručene: Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Majkrosoft Razvojnom centru, Telekomu Srbija, kompaniji Moneta, AB Soft-u, Matematičkom fakultetu, Elektrotehničkom fakultetu, Matematičkom institutu SANU, Centru za promociju nauke, Nataliji Sinanović, novinarki RTS-a, Aleksandri Drecun, predsednici Centra za nauku i inovacije “Tačke preseka”, Zoranu Stanojeviću, uredniku u informativnom programu RTS-a i Svetlani Jakšić, informatičaru u MG. Gostima su se predstavili olimpijci koji su osvojili medalje na međunarodnim olimpijadama u poslednjih pet godina. U organizaciji svečanosti aktivno je učestvovala ekipa MG TV-a koja je snimila spot i specijalni prilog razgovora sa profesorima Natašom Čaluković i Srđanom Ognjanovićem. MGTV je i snimala ceo događaj, a voditelji MGTV-a Milica Veselinović i Aleksa Madžarević su vodili program svečane akademije.
Matematička gimnazija je ponosna na svoje penzionere koji su značajni deo svog radnog veka proveli u Gimnaziji kao što su: Bojana Nikić, Zora Bogičević, Milesa Popović, Slađana Vrsajkov, Miroljub Lalović, Nadežda Špagnut, Javorka Pavlović, Gospava Gašić, Vera Lazić, Mileva Vuković, Hajrija Nešović, Mira Đoreski, Kovina Pešterac, Milka Šipka, Ljubica Sajić, mr Dragoljub Jovanović, Radojka Isaković, Miloš Aksentijević, Vera Jocković, Branislava Vlaški, Olga Daković, Mihail Sopić, Vera Mikić, Nataša Kadelburg, Zorka Đorđić, Ljiljana Čabarkapa, Vesna Rapaić, Vladimir Radovanov, Nadija Udovičić, Ljubinka Petković, Jasminka Mihaljinac, Branka Dobrković, Dragan Cvetković, Nada Pejić, Mirjana Mićić, Milan Čabarkapa, Zoran Nikolić, Slobodanka Raković, Srđan Ognjanović, Mirjana Savić-Obradović, Snežana Ilijev, Radivoje Blagojević, Ljiljana Bojković, Jelena Maksimović, Ana Božičković, Zoran Ilić, Vučica Pantić, Aleksandar Kunovac, Željko Ležaja, Mira Petkoski...
Sećanja
Sa ponosom i žalom pamtimo preminule članove kolektiva, koji su svojim radom doprineli oblikovanju i razvoju škole: Branku Đerasimović, Slobodana Tmušića, Vasilija Jovića, Životu Joksimovića, Enesa Udovičića, Milana Savića, Mihaila Veljkovića, Dušana Komnenića, Branku Mojsović, Marinu Ivanović, Aleksandra Cvetkovića, Dragojlu Šaranović, Ljubomira Protića, Arifa Zolića, Mirjanu Ivanović, Ninoslava Ćirića, Dušana Adnađevića, Natašu Čaluković, Vladimira Mićića, Milana Raspopovića, Vukosavu Garabandić... Oni su ostali u najlepšim sećanjima mnogih učenika i predstavljaju uzor svojim saradnicima.