Недеља МГ: Када се ученик врати у своју школу са књигом у рукама

У Математичкој гимназији одржан је књижевни сусрет са Милутином Давидовићем, некадашњим учеником наше школе, данас инжењером телекомуникација, који се овог пута у своју гимназију вратио са својом првом збирком песама – „Склопљених очију“.

Неке школе своје ученике испрате дипломом. Неке их испрате у свет. А најлепше је када се, после много година, ученик врати — не више као некадашњи ђак, већ као човек који је у међувремену нешто своје створио.

Управо такав сусрет обележио је ово књижевно вече. У непосредном и веома пријатном разговору, Милутин Давидовић говорио је о свом животном путу, Математичкој гимназији, првим стиховима, настанку збирке и свом односу према писању и поезији. Посебно је било занимљиво чути да су његови први стихови почели да настају још у шестом разреду основне школе, у времену првих снажних осећања и откривања света. Од тих првих записа до књиге прошле су године испуњене учењем, радом, путовањима, сусретима са људима и различитим животним искуствима.

Наслов збирке „Склопљених очију“ отворио је простор за разговор о ономе што човек види када затвори очи – о сећањима, осећањима, сновима, љубави и свему ономе што носимо у себи, а што се не може увек сагледати споља. Милутин је својим отвореним и непосредним наступом успео да приближи поезију данашњој генерацији ученика и покаже да свет књижевности није одвојен од њиховог свакодневног живота. Напротив, разговор је показао да потреба за писањем може настати из сасвим обичних, а истовремено дубоко личних искустава, и да између света технике, којим се данас професионално бави, и света поезије који носи у себи не мора постојати граница.

За Математичку гимназију овај сусрет имао је и посебно значење. Један од њених некадашњих ученика вратио се у школу после много година, овог пута не као ђак, већ као аутор који је са собом донео остварење једног давног сна.

Било је то вече сусрета школе и њеног бившег ученика, прошлости и садашњости, математике и поезије – и подсећање на то да се путеви којима кренемо у младости често настављају на најлепше и најнеочекиваније начине.

Милутине, добро нам дошли назад!