Навигација

Активности - веронаука

19. МАЈ 2011. ДИСКРЕТНИ ХЕРОЈИ МГ

„Пре свега у Њујорку и Лондону имамо посла са комбинацијом високе интелигенције, дара за математику, екстремне себичности и самобогаћења уз недостатак довољне моћи просуђивања и свести о одговорности.“ (Хелмут Шмит о узроцима кризе, јан 2009.)

 

„.. иза економске кризе се скрива духовна и морална криза, и тиме криза саме човечности.. (Божићна посланица Патријарха Павла 2009.)

Криза светског капитала, криза политике, криза духовно сти, к риза људско сти. То је наличје нашег вре ме на.

Тако отприлик е изгледа свет који је пројектован Кон т ов им позитивизмом и техничким прогресом. Нисмо добили савршено уређено друштво и опште благостање. Напротив, нови тоталитаризам, укидање слободе, а пре свега релативизација духовног лица човека влада свуда око нас. Љубав је данас пука емоција, адреналин и страст; Истина недокучива, релативна и суштински небитна; а Слобода се свела на могућност избора производа у тржном центру или на тв програму.

Криза се у теорији дефинише као расцеп ек ономских, политичких и личних очекивања у односу на хоризонт стварности. Грчка реч „крисис“ пак, значи: одлука, суд и избор. Криза у том смислу значи позив на суд о свету, на тражење новог смисла и на избор пута којим треба да се крене у односу на тренутни.

Не ради се овде само о „хеџ фондовима“ и финансијским обвезницама, већ о унутрашњем преображају, проналажењу узрока који се крије у духовности друштва и појединца.

Београдски синдикат, група младих људи која тражење истине има испред свих других вредности, помаже да се отркије истина о свету и дубинама кризе у којој живимо. Говоре о изврнутим аршинима, лицемерју оних који су позвани да буду главни носиоци вредности, и позивају на личну одговорност у свеопштој дисхармонији.

„..Они кажу демократија, ал кад приђеш ближе видећеш тортуру која свима ломи кичме...где јачи слабијег једе чим овај направи грешку....Више није битна истина, већ колико нешто кошта...“ Њихово тражење истине их препоручује као боготражитеље.

„Познајте истину и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8,32)

 

Истина се јавља када смо спремни да је прихватимо. У ц р к веном смислу то значи отворити се за Богопознање. Пут ка ослобођењу иде кроз сагледавање својих мана и слабости. Смирени и истрајни труд да исправимо себе води да познања Пута, Истине и Живота који јесте Именом Исус Христос (Јн. 14,6).

Излаз, тако није у прекомпоновању постојећег, већ у грађењу новог. „Вино ново сипа се у мехове нове“, а Београдски синикат поседује читав скуп симбола којима се гради нови систем. Није лако сагледати истину, али је још теже понудити један скуп вредности којима треба да живимо. Не у гордости од које се Бог крије (Лк. 10,21), већ љубављу, правдом, истином, добротом, поштењем.

„..Угаси тај програм док не оперу ти мозак, мисли својом главом то права је слобода..“ и „..кад пада лишће морала, ми за истину смо јатак...“.

Када се код људи догоди тај сусрет, онда долази до исцељења и ослобођења, и онда то ослобођење покреће на деловање, активност у служби себе, других, свог народа и целог Божијег света, у служби Доброти, Љубави, Истини и Правди.

..Благословен који спаја, проклет који руши...

 

Међу свим темама и вредностима које носи Београдски синдикат издвајамо две као насушно потребне. Обе се налазе у њиховој основној матрици.

Прва је заједница. Истицање породичне, прија тељске и националне саборности! Заједница је пројава Духа, пројава/икона Вечне Светотројичне Божанске заједнице, Која и твори и одржава сваку нашу заједницу у доброме. Заједница о којој певају и на коју позивају је супротност индивидуализму, себичности и егоизму. С обзиром да се код нас заједнице тешко стварају, а још теже одржавајау, група која постоји од 1999. је успех сам по себи и благословен и потребан пример.

У једној песми певају „Ко хоће да нас склони може слободно да пр оба, ал то више нисмо ми то је идеал то је борба..“ (песма - Свим срцем). Као да су препознали да вредности за које се боре надрастају њих и њихову борбу, да су они само у служби нечег већег, универзалног, свевременог.

Друга тема је служење свом народу! Јунаштво Мајора Гавриловића, што је добар избор фрагмента везаног за Београд и за сам назив групе, косовска етика, јунаштво српских витезова и војника, државотворност и Православље ретке су теме ср п ске уметничке сцене. Истицање припадности нацији је показатељ њиховог доживљаја морала - укорењеног у заједницу ближњих и историју предака (проф. Др Жарко Видовић).

Оваквим деловањем дају пример целој друштвеној елити, да је елита онај који служи својим ближњима, својој држави и својој култури пре свега, а тек посредно универзалној-светској. То је толико важна порука у већински присутној раскорењености и беззавичајности умишљеног коспмополитизма и хуманизма, који све и сваког воли али само у причи...и у свом интересу...

Због овога, и још много тога, била нам је част да у Математичкој гимназији, која у Србији најуспешније, у областима свога рада, ради на образовању будуће елите, угостимо Београдски синдикат. Захваљујући на труду да пренесу део ове енергије нашим ученицима, за уздарје дајемо ове речи желећи им да уз Божју помоћ у смирењу и храбрости наставе свој подвиг. За све људе! Хвала БС!

 

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЕРОНАУКЕ 2010/11

26. марта 2011. поново смо се окупили на такмичењу из веронауке.

Општински квиз се организовао у парохијсокм дому Храма Св. Вазнесења Господњег.

Ученици Богдан Марковић - 2б, Драган Голубовић - 3ц, Милош Николић - 4б, Вељко Бојовић - 4б и Михајло Рајачић -  2б су били наш тим.

Ево неколико слика са такмичења:

Окупили смо се у Цркви Св. Вазнесења на Светој Литургији..

...мало смо се концентрисали пре такмичења...

...затим смо се окупили са свим такмичарима из општине Стари Град...

и по други пут смо хвала Богу победили...

...радовали смо се...

..и дружили смо се са другим ученицима веронауке..

10. априла смо у згради Патријаршије имали дружење са победницима свих општина где смо добили поклоне од епископа Хвостанског г. Атанасија...

Тада смо сазнали да и ове године за награду путујемо са победницима свих општина у неки од српских манастира.

На такмичењу смо нaучили више о својој вери, али и стекли нова искуства!

п.с. Вероучитељ је веома задовољан својим тимом! (лако је Жозе Морињу са својим играчима)

КРАЈ И БОГУ НЕКА ЈЕ СЛАВА!

 

 

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ У ШКОЛИ

Као што смо најављивали наши ученици 4е Вукашин Милошевић и Зора Ристић приводе крају свој пројекат програмирања православних едукативних игрица.

За подршку њиховом раду одабрали смо дечији православни часопис Светосавско звонце.

"Звонце" је најтиражнији часопис Српске Правослане Цркве који ће преузети ове игрице и проследити ученицима широм Србије.

Као почетак сарадње бележимо долазак у школу г-дина Димитрија Стикића, маркетинг менаџера "Звонца". Том приликом он је поклонио по један преносни рачунар ученицима Зори и Вукашину, и још два за потребе кабинета веронауке.

Сарадња ће се наставити о чему ћемо вас обавештавати на овом месту.

Вест о сарадњи можете прочитати на сајту Светосавског звонца

 

СВЕТИ САВА 2011

Ове године је 790 година од Великог црквено-државног Сабора у "Дому Спасовом" Жичкој Архиепископији.На Спасовдан (који ће и ове године бити као и 1221.) 30.маја/3. јуна по новом календару Први српски Архиепископ је крунисао свога брата Стефана за првог српског краља.Другог дана Сабора на св. Цара Констатина и Царицу Јелену, Свеети Сава је поделио изабраним епископима Самосталне српске Цркве "Синодике православља" први пут написане на српском језику и том приликом изговорио поуку или Беседу о правој вери.

Ово је била основна тема прославе Светог Саве у школи.

Поред сценског приказа догађаја крунисања Стефана Првовенчаног са костимима из позоришта Бошко Буха, на приредби су учестовали наши ученици Деа Пујић - која је свирала флауту, и Анђела Дорник - која је свирала харфу.

Стални гости приредбе су Прво београдско певачко друштво, а посебан гост овогодишње приредбе - господин Бора Дугић.

Желећи да вам приближимо прославу овог јубилеја у наставку доносимо текст Беседе о правој вери Св. Саве у преводу еп. Атанасија Јевтића.

 

БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ


1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.(2) Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих.(3) Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере његове. Јер, као што рече Апостол, "темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је -- права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање [вере] без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човек Божји", а не да због недостатка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: "Спасава вера, која кроз љубав дела".(4) Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, певајући Тројицу Божанску, Узрок и Саздатеља свега проузрокованога, видљивога и невидљивога. [Тројицу] Која је једне суштине, то јест природе, и у три Лица, то јест говоримо Ипостаси и Личности, чиме нећемо да подразумевамо обличјем или разликом три Бога или три природе или суштине, него исповедамо једнога Бога и једну просту и бестелесну природу и суштину, а разликом Лица различитост Ипостаси означавамо; клањајући се [на тај начин] Тројици у Јединици и Јединици у Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и једномоћној и сабеспочетној. Њу једину познајемо вечнопостојећу, беспочетну, нестворену, бесмртну, непропадљиву, нестрадалну, свезадтељну и [све]држећу и [све]промислитељну.(5) И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, надвремено и од Њега Родитеља нераздељиво рођенога, а не створенога, једносуштног Родитељу и увекпостојећег са Њим; Који је [Логос] добротом [Својом] све привео из небића у биће, и Који је у последње дане ради нашега спасења сишао са небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио Се с телом одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио од те исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице). Он, од Бога Оца једносуштни Њему Бог Логос, због премногог човекољубља [Свог] изволео је, вољом Оца и Духа [Светог], да спасе Своје створење; сишавши из Очевог наручја, одакле се није одвојио, (и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши на себе не раније зачето тело одушевљено душом разумном и умом, произиђе [из Дјеве] Бог оваплоћен, родивши се неизрециво и са и сачувавши неповређеним девство Оне која је родила; не претрпевши ни сливање нити промену, него остаде оно што беше а постаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, истински а не привиђењем уподоби се нама у свему осим греха.(6) Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човека, не другога и другога, него једнога и истога пре оваплоћења и по оваплоћењу, једну сложену Ипостас; Њега једног истог у двема савршеним природама и својствима, и у двема природним вољама и дејствима, обома сједињеним по Ипостаси неизменљиво. Исповедамо Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска [дела] као Бог, и Њега једног истог вољом хотећег и делајућег човечанска [дела] као човек. Јер Он не беше подложан природним нуждама, него се по вољи [Својој] родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински, а не привидно, претрпео сва природна и беспрекорна страдања човечанска. И Он, Безгрешни, би распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе телом не видећи трулежност, и људску суштину неповређену и неосмрћену васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе телом Својим тако ће доћи и дати свакоме по делу његовом. Јер вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који чинили добро" са правом вером "отићи ће у живот вечни, а који су чинили зло -- у васкрсење суда."(7) Уз то, ми се клањамо и поштујемо и целивамо свечесну икону човечанског оваплоћења Бога Логоса помазаног Божанством и оставшег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога Који се јавио у телу и с људима поживео. Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим местима . Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и иконама свечесних Божјих угодника, уздижући очи душе (наше) ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је несхватљиво.(8) Ово је богољубиви (моји), догмат православних Отачких предања. Следујући њима, и ми тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сваку јерес њихову проклињемо.(9) Примамо свих седам Васељенских сабора: први, који је био у Никеји, 318 Светих Отаца; други, у Константиновом граду, 150 Светих Отаца; трећи, ранији, у Ефесу, 200 Светих Отаца; четврти у Халкидону, 630 Светих Отаца; пети, опет у Константиновом граду, 164 Светих Отаца; шести, опет у Константиновом граду граду, 170 Светих Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији, седми Сабор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних икона и не изображавају их и не поклањају им се, безбожно клеветајући хришћане. А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна времен а и места сабирали ради утврђивања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми.(10) Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.(11) Ми пак стремимо се већма ка свакој побожности којој нас уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ Исус Христос Син Божији рече, када од Оца дође на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, од пречисте присно дјеве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво разапе се на крсту, и трећи дан васкрсе, и по васкрсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде узићи на небо ка Оцу [Своме], заповеди ученицима Својим Апостолима говорећи: " Идите и научите све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио". И опет: "Проповедајте Јеванђеље сваком створењу; ко поверује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се". Ово је дакле права вера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.(12) И тако, ми који смо хришћани обећали смо: молити се Богу своме свагда, (држећи заповести Његове и увек творећи вољу Његову). Јер је "вера без дела мртва", по речи Јаковљевој. Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и напред рекох, обоје [треба] да са страхом и трепетом држимо [и чувамо]. Држите (стога) реч Божју и свету веру Христову, и призивајте чистим срцем пресвето Име Његово, и не ленећи се у светим молитвама припадајте к Њему исповедајући грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему певајући и припевајући у срцима вашим свагда му певајући и припевајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. Јер Бог, када Га људи исповедају и моле Му се, сам уверава људе и духовно улази вером у срца оних који добро слушају науку Његову. Јер духовна наука није игра, нити речи безумља мисли људских, него је то проповедана света вера Божја на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем, о Коме Пророци Светим Духом Божјим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповедише, и сви Свети сачуваше, и Преподобни оци беспрекорно одржаше као на недељивом крајеугаоном Камену црквеном Христу Који је Премудрост и Сила Очева [и то сачуваше] светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вери --, Који [Христос] и до сада многе уверава и утврђује и свима потврђује Своју веру божанску. Он, Преблаги Човекољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу, исправљајући наше недостатке, хотећи као Пастир истинити да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). Досежући до тога тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му се свагда молимо припадајући Му у сваки час, и исповедајући Му се, како Он сам дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми, сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом веку и у будућем, ако верно сачувамо заповести Његове које нам је сам Господ заповедио да држимо и обећао нам за то небеску награду, рекавши: "Заиста вам кажем: Ко одржи реч Моју неће видјети смрти вавијек".(13) Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посведочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха, јер је окушањем греха укус смрти ушао у сав род људски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по [Свом] првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар [Господ] и праведна и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар -- да не умремо никада!(14) Зато, ако ово сачувате, бићете блажени (од Бога у векове, и блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени) ви који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти. Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу: веру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и савест чисту пред Богом и људима, пост и бдење, на земљи лежање, истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења -- просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сатане и свих дела његових. И свагда љубити покајање и исповедање грехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота свога, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него, напротив, чист живот какав је Божјим очима угодно гледати.(15) Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом својом". И нека буду речи ове, које вам ја данас заповедам, написане на срцима вашим и у душама вашим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и у Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме узносите част и славу, и Њему јединоме приљубљујте се, и Именом Његовим не куните се, него нека је ваша реч по Апостолу: да да, и не не. И уопште, нека се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога Који је створио небо и земљу; ничему "од онога што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклоните нити му послужите", осим Господу Богу вашем, у Кога се крстисте и поверовасте, и одрекосте се тајнога срама, и постадосте заједничари добре вере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега јединога неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све откривено", као Што рече Апостол", и "јер је Бог наш огањ који спаљује"; и "узвраћа за грехе очева на деци до трећега и четвртога колена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе заповести Његове". Јер је он "Бог над боговима и Господар над господарима, Бог Велики и Силини и Страшни". Да "држите заповести Његове, и да извршујете пре очима Његовим све речи које вам заповедих", "да буде добро вама и синовима вашим после вас, и живи будете довека, ако чините добро и угодно пред Господом Богом вашим", Коме (нека је) слава и беспочетност у бесконачне векове, амин.

 

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ И НОВА ГОДИНА БЛАГОСТИ ГОСПОДЊЕ!

Мир Божији Христос се роди!

Ваистину се роди!

Чекање Божића

Црквени празници су не само поновно сећање на историју већ право поновно њихово догађање. Божић чекамо да се роди у нама – Бог да се роди за нас. Кад кажемо за нас, мислимо за нас појединачно – лично.

То је доживљај Празника. То је тренутак који очекујемо чекајући Празник Божића. Божић је „загрљај Бога и човека“, не неки загрљај далеки, умишљени, замишљени далеког Бога и човека, већ прави загрљај правог Бога и правог човека.

Бог је постао човек!

Прави Бог је гледајући историју, која је за Њега тренутак који не траје, не дуго, него као да не постоји. Она је за Њега као за нас садашњост. Када је историја за Бога таква да као да је увек садашњост, онда Бог већ од стварања света зна да ће доћи. Он долази, постао човек - речи писане и размеване увек у садашњости.

Он ствара човека као савршеног и постаје Човек. Загрљај Бога и човека (израз Митр. Амфилохија Радовића) је загрљај истинског јединства, истинске љубави Божије и људске природе. То јединство се остварило у једној личности Исуса Христа. Исус је Истинити Бог и истинити Човек -  а Један.

Гледајући тај догађај видимо да имамо могућност да постанемо блиски Богу, сродни Богу, да постанемо богови.

Није то далеко, умишљено већ стварно и истинито. Он у својој Личности дели Божију и људску природу – спаја једну са другом. Спаја, а не меша и не дели их. И једна и друга природа остају своје, а опет спојене у несливено јединство (4. Вас. Сабор) у „загрљај“.

Божићни загрљај Бога и човека стварно и потпуно је остварен у Личности Исуса Христа. Могло би још да се прича о том сједињењу – али нека буде речено да је то тако и да је то једна од Тајни која нам се даје откривењем и стварним догађајем.

Како тај догађај да остваримо ми?

Како да будемо сами учесници тог загрљаја?

Има ли некакве везе са нама што се у неком историјском догађају родио Бог и што је постао човек?

„Ми смо сутелесници Његови, Род изабрани“ део Његовог Тела – у Њему као Глави ми чинимо удове, уцрквујемо се, постајемо једно с Њим у Крви Његовој. Посредством Духа бивамо браћа Његова – Он је Прворођени међу многом браћом - ми смо браћа.

Ми се рађамо телесно, а онда када пожелимо, поредством Духа рађамо се духовно. Обнављамо се „бањом новога рођења“ и помазујемо Духом. Постајемо Његовим благовољењем као Он. Мењамо се невидљиво споља, али видљиво Њему и Цркви Његовој изнутра. Рађамо се примајући у себе Његов живот духовно.

То је крштење. Ново рођење и нов живот. За ово рођење питамо се ми, добровољно желећи га и прихватајући.

Зашто онда чекамо празник Божић?

Чекамо Га да би обновили сећање о том догађају и да би учврстили тај „загрљај“ са Богом. Сећање на празнике и празновање је свеживотно изнова поучавање о ономе што се догодило и учвршћивање свега тога у нама и нашим животима.

Идући ка Божићу спремамо себе за још чвршћи „загрљај“ са Богом у нама. Празник нам се поново нуди, да нас на то подсети и позове на још јаче учвршћивање.

Чекамо Божић постом, молитвом, спремањем себе изнутра. Крећемо се кроз пост стално учвршћујући тај загрљај, све више, из часа у час, из дана у дан.

Празник Божића се не завршава његовим доласком, он се непрестано празнује и продубљује.

Ако смо Његови чекаћемо Га да нам доће стварно, у Телу, видљиво. Да нам опрости грехе одступања од Њега, свесна опредељења да смо себи важнији него што нам је важан Он, заборав и погрешно наше усмерење на друге ствари. Молићемо му се да нам опрости лаж, одступање, које је у ствари само демонски егоизам који води у смрт и небиће. Јер „у Њему смо и крећемо се и јесмо“ Кад би стварно тако живели чезнули би за Њиме све више - могли би смо са апостолом заједно да кажемо „дођи Господе Исусе“ - Маран ата!

Да будемо у Твом загрљају стално у вечности, која и јесте циљ свих нас!

 

 

ПРОГРАМИРАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ИГРИЦА

Ради се о Пројекту који већ годину дана раде ученици 4е разреда Зора Ристић и Вукашин Милошевић. Пројекат обухвата програмирање едукативних игрица за ПРАВОСЛАВНУ ВЕРОНАУКУ. Зора и Вукашин већ приводе крају своје игрице и у току другог полугодишта ћемо их представити.

Ваше учећше у овом послу са идејама, новим играма, темама и конретним решењима је добродошло!

МАНАСТИР ГРАДАЦ

У току првог полугодишта 2010 почели смо сарадњу са манастиром Градац код Краљева.

Проф. Јовица Милосављевић успоставио је контакт са оцем Виталијем духовником манастира Градац. Отац Виталије је и сам програмер и уредник сајта : http://www.manastirgradac.org.rs/

Овим путем позивамо Вас да се прикључуте овом ширем Пројекту програмирања.

ПРОЈЕКАТ: Програмирање платморфске игрице у програмском језику Python

ЦИЉНА ГРУПА: Матуранти и ученици трећег разреда

ОПИС: Радња игрице се одвија у средњевековној Србији у време настанка манастира Градац за време краљице Јелене Анжујске. Игрица ће обухватити период изградње манастира, изградњу болница, помоћи сиромашнима и друге активности које играча на занимљив и димачан начин уводе у свет српског средњег века и хришћанског живота ове српске краљице, француске принцезе.

АКТИВНОСТИ: Отворена је секција на електронској школи МГ на адреси http://147.91.214.30/moodle на којој је почело постављње материјала и дискусија

Отац Виталије је већ долазио у школу и почео предавања/обуку за прогамски језик Python. Предавања ће бити настављена.

У даљим активностима постављаће се задаци које треба решавати.

За матуранте који рад на овом Пројекту може да буде тема МАТУРСКОГ РАДА

Ово је прилика да научите још један програмски језик и лепа могућност да своја интересовања и таленте употребите на корист своје Цркве.

Сви заинтеросавани могу да се нам се обрате како би им се отворио налог са корисничким именом и лозинком и како би редовно били обавештавани о предавањима која изводи отац Виталије.

 

ВИДОВДАНСКО ПУТОВАЊЕ У САРАДЊИ СА ВОЈНОМ ГИМНАЗИЈОМ

 

Од 26 јуна до 3 јула захваљујући сарадњи са Војном гимназијом наши ученици су путовали у Грчку.

Путовање под називом "Стазама српске војске" обухвата боравак на острву Крф у Грчкој, посета острву Видо, музеју Српска кућа на Крфу, Српско војничко гробље у Солуну и другим светињама и споменицима страдално-васкрсне српске историје.

 

 

 

 

Путовање је организовано уз благослов Одбора за верску наставу Архиепископије Београдско-карловачке и епископа Хвостанског Г- Атанасија.

Поред острва Крф, где је централни догађај био на Видовдан 28. јуна, у току екурзије обилазили су се значани манастири и светиње грчког православног народа.

Црква Св. Спиридона на Крфу, Манастири Метеори, Црква Св. Димитрија у Солуну, и Манастир Св. Параскеве.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г-ДИН ИРИНЕЈ ПРИМИО НАШЕ УЧЕНИКЕ У ПАТРИЈАРШИЈИ

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је данас у Српској Патријаршији у присуству Преосвећеног викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија најбоље ученике Математичке гимназије из Београда, са њиховим професором веронауке г. Предрагом Ђукнићем.

Ученици: Лука Миличевић, Душан Милијанчевић, Огњен Ивковић, Никола Мркшић, Михајло Цекић, Александар Васиљковић, Душан Перовић и Наташа Драговић су добили пуне стипендије престижних универзитета у Европи и Америци. Освајачи су највећих медаља на светским олимпијадама из физике, математике и астрономије, Светосавске награде Mинистарства просвете и многа друга награда и признања.Сви они су током свог редовног школовања похађали и веронауку.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј им је пожелео добродошлицу и пожелео да у блиској будућности представљају српски род као један Милутин Миланковић, Никола Тесла, Михајло Пупин или Милева Анштајн. Да у белом свету сабирају све што им је на корист, а да не забораве ко су и шта су и одакле су, и да те исте вредности преносе другима.

После размене поклона, опраштајући се, ученици су обећали свом Патријарху да ће својим примером и даљим резултатима показати, да су достојни представници потомства Светога Саве и Светих Немањића.

Потом су гости обишли Музеј СПЦ, а пред полазак као сви ревносни Православци су отишли у придворску капелу Светога Симеона Мироточивог да се помоле Господу.

(Извор СПЦ)

"ПРАВОСЛАВЉЕ" - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ - о посети ученика МГ Његовој Светости Патријарху.

Текст у часопису Православни катихета бр. 6

 

НАГРАДНО ПУТОВАЊЕ ЗА ПОБЕДНИКЕ ЕПАРХИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ ЗА ПОБЕДНИКЕ ОПШТИНСКИХ ТАКМИЧЕЊА ИЗ ВЕРОНАУКЕ

12 и 13 јуна наши такмичари су имали наградно путовање у манастир Соко град.

На путовању су биле екипе из целе епархије Београдско-карловачке, које су победиле на општинским такмичењима.

Предходно смо учествовали на Епархијском такмичењу и освојили 6. место, али то нам није сметало да се радујемо и да се сликамо са комисијом (Важно је дружити се!)

Излет је осмишљен као дводневна ексурзија где се подед манастира Соко град, код Љубовије, обилазе и други манастири и културне знаменитости.

Видели смо пуно добрих ствари, али смо највише уживали у друштву ученика из најбољих школа у Епархији.

Обишли смо манастире Лелић и Ћелије.

Лепо време смо искористили да се освежимо у реци Градац.

Потом смо обишли град Ваљево, где смо посетили музеј и Муселимов конак. Затим ,кренули пут Љубовије где смо се сместили у конацима манастира Соко град, посвећеном Св. владики Николају.

После вечере, смо се дружили, а неки су искористили време да се прошетају или попењу стазом до Крста, путем од 7 километара.

У недељу служена је света Литургија и организовано је једно крштење.

У повратку обишли смо Манастир Троношу и етно село у близини где смо имали ручак.

У Београд смо се вратили у недељу увече, са заједничким утиском да је дружење могло трајати још.

 

ИЗЛЕТ УЧЕНИКА ВЕРОНАУКЕ 16. МАЈА 2010.

У недељу, 16. маја, организовали смо излет у манастире Ћелије и Лелић у околини Ваљева.
Обишли смо двојицу највећих светитеља 20.века српске Цркве - Св. Владику Николаја Велимировића и Преподобног Јустина Поповића.


Свети Владика Николај, "највећи србин после Светог Саве", духовник, "златоусти" беседник, један од највећих писаца, епископ охридски и жички, мисионар у Србији, Европи и Америци, интелектуална громада и смирена духовно-мистична величина, пророк будућих догаћаја и мученички сведок српске историје. Упокојио се 1956 у изгнанству у Америци.

Прославља се 3. маја, а мошти му се налазе у манастиру Лелић који је његова задужбина. Више о њему на овом линку

Дела св. Николаја можете читати на овом месту

 


Преподобни Јустин Ћелијски, уврштен је у календар светих српске цркве управо ових дана 2.маја 2010 године. Православни је богослов уважаван од целог света, духовник и молитвеник, заточник комунистичког режима и философ Богочовечанске визије света и човека. У манастиру Ћелије се упокојио на Благовести (на дан када је и рођен) 1979 године.
Више о Преподобном Јустину на овом линку

 

 

______________________________________________________________________________

ВАСКРСЕЊЕ 2010.

Ако је ко благочестив и богољубив нека се наслађује овом добром и светлом победом.

Ако је ко благоразумни слуга, нека уђе радујући се у радост Господа свога.

Ако се ко подвизавао постом, нека сада прими плату.

Ако је од првога часа радио, нека сада прими праведни дуг.

Ако је ко дошао после трећег часа, нека празнује захваљујући.

Ако је ко стигао после шестог часа, нека ни мало не сумња, јер ничим неће бити оштећен.

Ако је ко изгубио и девети час, нека приступи, ни мало не сумњајући, ни мало се не бојећи.

Ако ко стиже тек у једанаестом часу нека се не плаши закашњења:

јер овај дивни Господар примиће и последњег као и првог;

даје мир ономе који је дошао у једанаести час, као и ономе који је радио од првога часа.

И последњег милује и првоме угађа,

и ономе даје и овоме дарује,

и дела прима и намеру целива;

и делање уважава и принос хвали.

Стога, дакле, уђите сви у радост Господа свога:

и први и други, плату примите; богати и убоги, један с другим ликујте;

уздржљивци и лењивци, дан поштујте;

ви који сте постили и ви који нисте постили,

веселите се данас!

Трпеза је пуна, наслађујте се сви:

теле је угојено;

нека нико не изађе гладан, сви се наслађујте пиром вере;

сви примите богатство благости.

Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство.

Нека нико не плаче над сагрешењима, јер опроштај заблиста из гроба.

Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт:

угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај који је сишао у ад,

загорча га када је (ад) окусио Тело Његово.

И ово предвиђајући, Исаија завапи: ад се загорча сретнувши Те доле;

загорча се, јер опустоши; загорча се, јер би поруган;

загорча се, јер се умртви; загорча се, јер паде; загорча се, јер би свезан;

прими Тело (Христово) и Бога се додирну;

прими земљу и срете небо; прими оно што виђаше и паде у оно што не виђаше.

Смрти, где је твоја жаока?

Аде, где је твоја победа?

Васкрсе Христос и ти си се сурвао. Васкрсе Христос и падоше демони.

Васкрсе Христос и радују се анђели.

Васкрсе Христос и живот живи.

Васкрсе Христос и ниједног мртвог у гробу нема.

Христос уста из мртвих и би почетак преминулих.

Њему слава и сила у векове векова.

Амин.

Св. Јован Златоусти

Свим драгим ученицима, професорима и посетиоцима сајта  упућујемо укрепљујући, сверадосни, свесветли поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

27.03.2010

Општинско такмичење из верске наставе

Прва вест коју објављујемо на нашој страници је извештај са општинског такмичења из верске наставе. Такмичење је одржано на Лазареву суботу у средњој музичкој школи "Мокрањац".

У наставку Вам прилажемо фото-репортажу желећи да са Вама да поделимо утиске са овог лепог дружења ученика веронауке.

Прво смо направили тим од најзаинтересованијих ученика

Како доликује прво смо се спремали учећи се вери Цркве коју је "Бог дао, Апостоли проповедали, а Оци очували".

Дан смо почели Св. Литургијом у цркви првог српског пастира и учитеља

Постили смо, исповедили се и причестили "светим, пречистим, животворним и страшним Христовим Тајнама".

И већ тада смо победили!

Затим смо се укрепили у граду, чекајући почетак такмичења..

..а пре почетка каваљески сликали са (како се мислило) конкурентима...

..а онда још једном пре почетка такмичења..

...на такмичењу, како доликује, саборно договарали око одговора...

...и ето Божијом помоћу као победници се сликали са комисијом

Да би продужили радост...

..и доказали да нико није изгубио...

... заједничарили са Првом београдском гимназијом...

...и направили нова познанства...дочекавши Празник Цвети заједно!

... и много тога другог стекли што у речи не може стати

 

Награда за победнике поклоничко путовање у неки од српских манастира заједно са победничким тимовима свих општина Архиепископије београдско-карловачке.

Тим који је учествовао:

Богдан Марковић 1б

Милован Мајсторовић 2д

Вељко Бојовић 3б

Милош Николић 3б

Милош Несторовић 3а

и придружени члан: Стефан Марковић 3а


КРАЈ И БОГУ СЛАВА!

Обавештења и најаве